СВЕТИ ЂОРЂЕ ЗАДРЕМАО, А АЖДАЈЕ ДИЖУ ГЛАВЕ: "Новости" у Цариградској патријаршији, сведоку векова и потресне судбине православних хришћана

Милена Марковић

08. 11. 2020. у 11:00

СВЕ је као што бива у храмовима вере. А, ништа није исто. Цариградска, Васељенска патријаршија, у ововременом Истанбулу. Све је као у читавој духовној васељени, данас. Све је пусто и празно. Само су будни чувари. Од кога је чувају, то они знају.

СВЕТИ ЂОРЂЕ ЗАДРЕМАО, А АЖДАЈЕ ДИЖУ ГЛАВЕ: Новости у Цариградској патријаршији, сведоку векова и потресне судбине православних хришћана

Фото Игор Маринковић

- Долазимо из Србије - кажемо на улазу.

Шта нам је и значило ово представљање, питамо се? И, питамо. Нема одговора. Ни речи, ни мимике. Поштујемо упутства: све што са собом носимо, контролише скенер.

Да ли су ове мере предострожности важиле и пре? Ми смо први пут овде. И први пут, идући од морске обале сатима трагамо за Патријаршијом, над патријаршијама. Не видимо јој православне белеге. Само се џамијски минарети извијају у небеса. Заклањају цркву над црквама некадашњег Источног царства.

- То је ту, негде - каже таксиста који нас је возао. И, навозао.

Јутро је. Нема звона, не чује се појање. Само брује мујезини, позивају на молитву. И, то је у реду. Ово је Турска. Нова држава која љуља Ататуркове темеље секуларног друштва и тежи да постане - верска.

- Све је отворено, изволите, али се забрањује употреба блица - кажу из обезбеђења.

ЛАКО се отварају двери Светог Петра и Павла. Лако се отварају двери цркве Светог Ђорђа, средишта Патријаршије. Малени храм. Премален за патријаршију Васељене. Грађен је, очигледно, да не буди емоције и не боде очи. Светло је слабо. Готово тама. Победоносац, Ђорђе, са мачем којим убија аждају, у старом је сјају. Величанствен је приказ овог свеца међу иконама. Иконостас, прелепи иконостас, могао је и да не буде златом опточен. Светле ликови, преливају се боје, мирише тамјан упијен у зидове храма. Ко зна шта би ови зидови могли да испричају, осим оног што је историја већ забележила... А нигде свеће нема, где се пали за вољене живе и непреболеле, упокојене.

ОШТРИЦА СТРАШНОГ НОЖА

НА трагедији православних Грка 1821. године, настала је грчка химна. Дионисиос Соломонас, само три године после васкршњег покоља, овај, тада двадесетпетогодишњак, исписао је 185 строфа и насловио их "Химна слободе". Прве две строфе су, данас, химна Грчке. У првој, млади песник бележи (изворна верзија): "Познајем те по оштрици страшног ножа, познајем те по ивици која силом мери земљу изобличену од костију Грка древних".

- Не долазе људи као пре пандемије - упућује нас младић који се одједном створио, ту, испред нас. Осећај да смо све време праћени, није нас ни напуштао.

ВРЕМЕ уназад...

Готово седамнаест векова живи, страда и обнавља се Васељенска патријаршија. Спаљивали су је, а она се из пепела подизала. Зидали су је и ко зна колико пута, обнављали монаси и свештеници, на темељима апостола који су уградили себе у овај храм Божији. Векови сведоче. Имена сведоче.

Први цариградски патријарх био је Андреј Првозвани. У каталогу који прелиставамо су и патријарси: Марко, Александар, Петар, Јован, Игњатије, Атанасије, Максим... до последњег актуелног патријарха васељенског Вартоломеја, који је на трон ступио 1991. године. А, у време Цариграда, Васељенска патријаршија имала је шест стотина епископа.

Из историјских факата преузимамо део најболније историје Патријаршије... Васкрс 1821. На крају васкршње литургије османлијски војници упали су у светињу. Насилно извукли патријарха Георгија. Убијен је у свечаној патријаршијској одежди. Обешен о двери Светог Петра и Павла. И, читав дан, тако, обешен, висио је по налогу османских освајача. Над грчким становништвом истовремено је кренуо погром. Ко зна који је ово, погром, по реду. Али се зна да Грци то не заборављају.

Није нас послужио дан. Од раног јутра лила је киша и дувао ветар са Босфора. Све је било у сагласју са сусретом и причом о цркви над црквама, наше православне вере. Са истим емоцијама, у истанбулском делу Фенер растали смо се са ходочасницима из Крагујевца.

НЕ СМЕ ДА НАДВИСИ ЏАМИЈУ

ЦРКВА Светог Ђорђа, централно место у средишту Патријаршије, грађена крајем шеснаестог века, више пута је паљена и рушена, како би се, у Турској, затрли трагови православне вере. Пре страдања имала је велелепну куполу. Али, купола током реконструкције у осамнаестом и деветнаестом веку није обнављана, јер османлијске власти то нису дозволиле. Наредба се морала поштовати: ни један хришћански објекат није смео да надвиси џамијске минарете. Тако је саборна црква у Патријаршији остала са белезима само унутар сопствених груди.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна