СЕЋАМ СЕ СВИХ СЕДАМ МЕТАКА: Богдан Букумирић (33), младић који је тешко рањен на реци Бистрици у Гораждевцу, поводом 17 година тог злочина

Д. Зечевић

13. 08. 2020. у 21:40

СЕЋАМ СЕ СВИХ СЕДАМ МЕТАКА: Богдан Букумирић (33), младић који је тешко рањен на реци Бистрици у Гораждевцу, поводом 17 година тог злочина

Богдан Букумирић - некад и данас

Кад год помислим на тај злочин, сетим се Панте и Ивана. Онда ми у памћење дођу плач, кукњава, сав тај метеж, али и неописиви бол. Бол који не бих пожелео никоме. Чак ни оном ко је пуцао у мене. Јер готово сваког трена и даље осећам тај звук метака који ми пробијају тело.

Овим речима Богдан Букумирић (33), из Гораждевца, тада петнаестогодишњи дечак тешко рањен у злочину Албанаца на реци Бистрици 13. августа 2003. године, почиње причу за "Новости". Први тренутак ког се сећа јесте рафална пуцњава из околне шумице отворена на српску омладину која је изашла да се расхлади и окупа на својој реци Бистрици.

- Сваки део обале и шумице знао сам напамет, јер је река најближа мојој кући. Био сам поред Панте када је почела пуцњава и нагло сам се окренуо да видим шта се дешава са њим. У том моменту су ме три метка погодила у грудни кош са леве бочне стране, још два изнад грудног коша и један у стомак. Седми ме је приликом пада погодио у главу и леву страну ноге - присећа се Богдан.

Током пута за пећку болницу доживео је нови напад Албанаца. Његов брат и суседи Милован Павловић и Рајко Јанџиковић повезли су га према Пећи. Нису имали пратњу Кфора, који се изговарао "небезбедном ситуацијом".

- Тада сам, чини ми се, једино био свестан неописивог бола и стања у којем се налазим, када нам је испред пијаце стао ауто. Сећам се да је била среда, а ауто зрењанинских таблица. Тада нас је маса Албанаца опколила, демолирали су кола, комшије претукли, а мене су онако крвавог и рањеног ударали. Комшија Рајко покушавао је да ме заштити својим телом - присећа се Богдан, којем је живот тада већ висио о концу.

Срећна околност је био наилазак двеју патрола Кфора, које су их пребациле до пећке болнице, гду су већ били довезени Иван и Панта. Ту су, присећа се приче јер је већ био у коми, албански медицински радници пуштали музику, док су српски доктори из Гораждевца и отац покојног Панте у страху од албанских лекара инсистирали на транспорту у друге здравствене установе.

Изрешетани Иван Јововић и Панто Дакић

- Докторка из Гораждевца која је дошла у пратњи Кфора видела је да дајем знакове живота и инсистирала да ме Кфор пребаци хеликоптером до северне Митровице. После дужег натезања и одобрења централе у Приштини, пребацили су ме до јужног дела града, где су ми одстранили слезину у француској војној болници - прича даље Богдан.

Упркос свему, не напушта га ведар дух. Док прича о несрећи, износи безброј шала на сопствени рачун. Каже да му то олакшава да колико-толико заборави преживљено. Ипак, не заборавља да захвали онима који су му спасли живот. Пре свих, докторки Милени Цветковић из болнице у северном делу Митровице, која га је на сопствену одговорност преузела из јужног дела и тражила да хеликоптером буде пребачен на ВМА. Како Кфор није дозволио прелетање административне линије, превоз га је сачекао у Рашки. На ВМА је стигао двадесет минута после поноћи. Уследиле су операције, вишемесечни опаравак, али је захваљујући бризи лекара Богдан добио битку са тешким повредама лобање и тела.

На Бистрици су убијени Пантелија Дакић, који је тада имао 12 година и Иван Јововић (19), а рањени су Марко Богићевић, Богдан Букумирић, Ђорђе Обреновић и Драгана Србљак.

- Најтеже ми је што ни после 17 година нема правде за нас, за Пантин и Иванов угашени живот. За српску младост са КиМ. Јер, 2010. године Еулекс је обуставио истрагу уз образложење да немају доказа. Иако сам ја живи доказ за најтежи злочин замислив људском уму. Пуцали су на децу док се купају у реци, и то уз испаљених 78 метака, колико је чаура пронађено на лицу места - закључује Богдан, сада већ човек који је оформио своју породицу.

ПАРАСТОС ОДРЖАН У ЦРКВИ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ГОРАЖДЕВЦУ

ЗЛОЧИН ЈОШ УВЕК БЕЗ КРИВАЦА И КАЗНЕ

ПАРАСТОСОМ у Цркви Успења Пресвете Богородице, обиласком гробова Ивана Јововића (19) и Панта Дакића (12) и полагањем венца крај споменика у центру Гораждевца, у четвртак је обележено 17 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце која су се тог 13. августа 2003. године купала на реци Бистрици.

Сећање на жртве

Осим чланова породице и мештана, тужној годишњици присуствовао је и Зоран Бојовић, помоћник директора Канцеларије за КиМ, који је истакао да овакви злочини не смеју остати некажњени и да "рука правде" мора стићи починиоце овог гнусног злочина.

- Ко је пећку Бистрицу код Гораждевца замутио крвљу невине убијене деце?! Пуцати на српску децу из заседе док се играју и купају у реци могао је само нечовек помраченог ума. Зато је убиство невине деце која још нису закорачала у живот монструозан злочин који не сме остати некажњен - истакао је Далибор Јевтић, министар за повратак и заједнице.

Он је нагласио да је поред оних који су на српску нејач испалили 78 метака, велика одговорност и на онима који не раде ништа да расветле злочине почињене над Србима на КиМ по доласку међународне заједнице. И Милош Димитријевић, председник Привременог органа општине Пећ, истакао је да је разочарање родбине и мештана Гораждевца из године у годину све веће јер нема помака у истрази.

- Већ седамнаест година се ништа није помакло са мртве тачке. Апеловао бих на све органе да помогну у истрази, да се покрене и усмери у неком правцу - апеловао је Милисав Дакић, отац убијеног Панта, тада дванаестогодишњег дечака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

SLOBODANKA MILOSEVIC

14.08.2020. 08:46

To nikada neću zaboraviti .Moj najstariji sin Nikola bio je u armiji.Toga dana davao zakletvu .Dvoje auta pune familije krenuli smo iz Pozarevca na taj svečani čin mome sinu .Samo sam iz daljine čula..vracajtee se brzo...brzoo za Požarevac..deca su pobije na reci. .nema zakletva..urezano mi je u srce do života.

gedža

14.08.2020. 09:42

Pretužo, da tužnije ne može biti. O čemu mi pregovaramo i sa kime i gde??? Svaki put kada se sretnemo bilo sa kim od njih i to bilo gde, jedina tema o kojoj možmo i moramo da diskutujemo je zločin i bezakonje koje je počinjeno nad našom državom i našm stanovnicima. Sve dok ne budu rasvetljena i pravno prihvatljiva za nas Srbe.