АМБАСАДОРКА СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Свој статус у Франкофонији унапредићемо у пуноправно чланство

ПОВОДОМ Недеље франкофоније, амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић објавила је ауторски текст у трибини "Фигаровокс" француског листа "Фигаро", под насловом "Зашто Србија толико воли Француску и француски језик?"

Фото: EPA

"Виктор Иго и Алфонсо де Ламартин, који се убрајају у најзначајније француске књижевнике XИX века, су упознали Србе, нашу историју, менталитет и стремљења, а њихове речи о Србији су постале трајна сведочанства и део заједничког историјског сећања на вредности које је српски народ одувек баштинио. Познат је пледоаје Виктора Игоа "Поур ла Сербие!" у којем су описане страхоте страдања народа тога времена. Глас о храбрости и истрајности Срба у борби за слободу у 19. веку пронео је широм Европе де Ламартин који је, боравећи у Србији, записао "Волео бих да се борим уз овај пробуђени народ до његове потпуне слободе".

У XX веку пријатељство измедју Француске и Србије, посебно осведочено савезништвом у Великом рату, даје нови импулс ширењу франкофоних вредности и утицају француске културе на српске уметнике, научнике и политичаре. Најпознатији српски сликари попут Саве Шумановића и Марка Челебоновића, члана Француског покрета отпора, су између два светска рата живели у Француској и били под утицајем француске школе, што је оставило снажан траг на њихов уметнички опус који се сврстава у врхунска достигнућа српског ликовног стваралаштва. Њиховим корацима су кренули и други познати српски сликари попут Петра Лубарде, Љубе Поповића, Петра Омчикуса и недавно преминулог Владимира Величковића, јединог уметника са наших простора који је постао члан Француске академије лепих уметности, стајући тако раме уз раме са српским биологом Иваном Ђајом, дописним чланом Француске академије наука. Уметничким и научним делима у која су уткали не само знања стечена у Француској, већ и снажну љубав према њој, сви они настављају да испуњавају мисију започету за живота: да шире благородни утицај на генерације Срба које, подизане у духу идеала слободе, једнакости и правде, негују и баштине франкофоне вредности.

Србија има дугу традицију учења француског језика, на шта указује и предлог просветних власти Кнежевине Србије из 1839. да се на свим класама на којима се учи страни језик у Лицеуму и Гимназији у Крагујевцу, тадашњој престоници, предаје француски. Почетком 20. века у Београду је основано Француско литерално друштво, а за лектора за француски језик на Београдском универзитету постављен је Гастон Гравије, француски географ и етнолог. До данашњих дана основан је немали број основних и средњих школа у којима се одвија и двојезична настава и које, уз Француски лицеј у Београду, подижу генерације младих који говоре француски и професионално се остварују широм франкофоне заједнице. Међу најпознатијима је основна школа "Владислав Рибникар" која носи име оснивача најстаријег српског дневног листа "Политика" који је, пре него сто ће поставити темеље модерног новинарства у Србији, студирао на Сорбони.

Наше везе, наравно, нису једносмерне. Лепоту књижевног израза српског језика франкофоној публици најбоље су приближили књижевници предвођени Данилом Кишом, Бранимиром Шћепановићем и Милорадом Павићем чија су дела превођена на француски и објављивана широм француског говорног подручја.

Везе међу нама, свакако, нису ни само историјске. Довољно је чути прве тактове музике нашег редитеља Емира Кустурице и његовог бенда на концертима попут оног који је 2019. одржао у Унеску да бисте осетили јединствену уметничку енергију двоструког освајача Златне палме. Французи и Срби деле задовољство када слушају виртуозног Немању Радуловића који живи и ради у Паризу, али и понос што се наш прослављени тенисер Новак Ђоковиц обраћа на француском језику кад год му се за то укаже прилика.

Ако потку наших веза чине ове знамените личности, снагу им дају стотине хиљада Срба, обичних грађана, који су је тражећи свој животни пут проткали присвајањем франкофоних вредности, формиравши тако трајну спону не само са Француском, вец и са свим другим нацијама које чине Франкофонију. Из њене чврстине сасвим природно проистиче наше стратешко опредељење да у најскорије време свој статус у Франкофонији унапредимо у пуноправно чланство. Уверена сам, стога, да би и данас, као пре скоро 150 година, Виктор Иго поново ускликнуо "Поур ла Сербие!"

Препоручујемо

Политика

4 0

МЕТЈУ ПАЛМЕР: Видљив је напредак Србије, односи са САД су снажни

19. 03. 2021. у 20:18

Свет

0 2

БИВШИ ИЗРАЕЛСКИ ОБАВЕШТАЈАЦ О ЕВРОПСКОЈ АРМИЈИ: Једино Француска има нуклеарно оружје и претња је за само две државе (ВИДЕО)

19. 03. 2021. у 20:09

Свет

0 0

ОШТРИЈЕ МЕРЕ КОШТАЋЕ 1,2 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА: После најаве новог закључавања у Фрнацуској

18. 03. 2021. у 21:27

Свет

0 0

ПОЧЕЛО НОВО СУЂЕЊЕ САРКОЗИЈУ: Бивши председник оптужен да је нелегално финансирао своју кампању

17. 03. 2021. у 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације