СТАВИТИ СРПСКИ ПЕЧАТ НА „ДРЖАВУ” КОСОВО: Бајден и Брисел опет на истом колосеку када је реч о политици према Балкану

Д. МИЛИНКОВИЋ

14. 01. 2021. у 09:00

ВАШИНГТОН и Брисел увелико обнављају "пакт" о здруженој политици према Србији, чије ће кључне полуге бити нови притисци на Београд да парафира правно-обавезујући споразум о нормализацији односа са Приштином, који би подразумевао признавање тзв. Косова.

СТАВИТИ СРПСКИ ПЕЧАТ НА „ДРЖАВУ” КОСОВО: Бајден и Брисел опет на истом колосеку када је реч о политици према Балкану

Фото АП

Јер, будући амерички председник Џозеф Бајден још се није званично устоличио у Белој кући, а назнаке да се после шумова на везама између САД и ЕУ током ере Доналда Трампа, оне сада враћају на исти колосек када је реч о косовском чвору - више су него јасне.

Према нашим информацијама, основе будућег детаљног америчко-европског плана за Западни Балкан, а посебно Србију, практично су "издиктиране" из Берлина, који није крио незадовољство због Трамповог приступа распетљавању косовског чвора.

Међу најважнијим ставкама будуће заједничке стратегије САД и ЕУ јесте покушај демонтаже Вашингтонског споразума, која је, судећи по изјавама појединих западних званичника практично већ почела. Неке тачке овог документа који је у септембру био потписан у Белој кући биле су од почетка спорне за Брисел, као што је она у којој су се Београд и Приштина обавезале да ће отворити амбасаде у Тел Авиву. Због тога ће се и појачати захтеви упућени нашим властима да од овог одустану и да што више ускладе спољну политику са политиком ЕУ, посебно када је реч о Русији и Кини.

Наши дипломатски извори тврде да је овај нови курс према Србији био и једна од тема сусрета специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака и помоћника америчког државног секретара Филипа Рикера у уторак у Бриселу. Лајчак је изјавио да "договор из Вашингтона нити је споразум нити је обавезујући", већ да је у питању политичка декларација.

ОСВЕТА ТРАМПОВОМ ИЗАСЛАНИКУ

У дипломатским круговима коментаришу и да удар на Вашингтонски споразум који стиже из Европе има још једну димензију - а то је нека врста "освете" Немачке Трамповом специјалном изасланику за дијалог Београда и Приштине Ричарду Гренелу, који је био омражен и међу берлинским званичницима док је био амбасадор у овој земљи. Известилац Европске комисије за Косово, немачка посланица Виола фон Крамон чак је Вашингтонски споразум назвала "личним Гренеловим пи-аром".

- Тандем ЕУ-САД није добро функционисао, посебно у последњих годину дана, када је реч о дијалогу Београда и Приштине. Било је јасно да постоје два приступа, а то није било оно што је ЕУ одлучила нити је то желела. Оптимистичан сам поводом нове администрације у САД, јер се враћају људи са којима је ЕУ већ радила и који познају Западни Балкан. Њима не морамо да објашањавамо ствари о региону и његовој европској будућности - поручио је Лајчак.

За дипломату Зорана Миливојевића нема дилеме да ће администрација председника Бајдена кренути у ревизију Трампове спољне политике према Западном Балкану и Србији. Он сматра да је састанак Лајчака и Рикера, у предвечерје Бајденове инаугурације, најавио одступање нове администрације у САД од Вашингтонског споразума:

- Лајчак је практично поручио да Вашингтонски споразум и његова реализација, како је примарно договорено, не одговара Бриселу, пре свега Немачкој, јер се тај споразум није бавио статусним питањем Косова. Очигледно је да ће убудуће САД и ЕУ деловати синхронизовано и да неће бити разлике у кључном приступу, а то је да преговори Београда И Приштине треба да воде признавању Косова.

"КОСОВО РЕПУБЛИКА" НА ПРОФИЛУ ЕК

НА твитер-профилу Европске комисије у уторак увече осванула је објава о сусрету комесара за проширење Оливера Вархељија са Вљосом Османи, у којој је она названа "председницом Републике Косово". Та објава је затим уклоњена и Османијева је титулисана као "в. д. председнице Косова", уз фусноту поред речи Косово.

Реаговао је и директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, који је рекао да је недопустиво да се било које тело ЕУ опредељује о статусу јужне српске покрајине. Он је упитао по по ком споразуму је ЕУ признала Косово и да ли су се у вези са тим договорили можда са Грчком, Кипром, Румунијом, Словачком или Шпанијом, које не признају Косово?

Из ЕК су накнадно поручили да је спорни твит грешка и да је позиција ЕУ када је реч о статусу Косова "добро позната и да остаје непромењена".

Дејан С. Милетић, из Центра за проучавање глобализације, с друге стране, верује да ће и у Бриселу и у Вашингтону бити довољно мудрости да се не улази у радикалнију ревизију и Бриселског споразума и договора из Беле куће:

- Од тога нико не може да има интерес, осим Албанаца који све време минирају дијалог. Боље би било да Вашингтон и Брисел крену у синхронизовану акцију инсистирања да се оно што је договорено и примени, што Приштина упорно одбија.

ПАЛМЕР ЗА ПРОЦЕНУ ПРИСТУПА

СПЕЦИЈАЛНИ изасланик америчког државног секретара за Западни Балкан Метју Палмер очекује од нове владе у Приштини, након избора следећег месеца, да "процени приступ дијалогу" са Београдом. Он је рекао и да ће администрација новоизабраног председника Бајдена и даље имати исти приступ Балкану, "стабилан и континуиран", као и све претходне администрације.

АМБАСАДА САД: СВЕ ДА СЕ ПРИМЕНИ

ВИСОКИ представници власти Србије и Косова потписали су Вашингтонски споразум у доброј вери и надамо се да су и даље спремни да сарађују на примени онога на шта су се тиме обавезали - речено је Танјугу у Амбасади САД у Београду.

Они су објаснили да нова америчка администрација може да одреди нове приоритете своје политике, али да заступање регионалног економског раста и сарадње међу, како кажу, њиховим пријатељима у региону, ужива широку подршку у Вашингтону и остаће један од приоритета. То исто важи и за америчку подршку дијалогу предвођеном ЕУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (1)

Razumno i uporno

15.01.2021. 09:02

Status Kosova je lako rešiti ali ne tako `nekome sve a drugome ništa od imanja u rasturenom braku` a taj što je sve napravio i izgradio njemu ništa. I kako to i po čemu da smo dužni uskladiti politiku sa EU a nismo članovi — pa čak i da jesmo zar nebi imali pravo na suprotan stav — po ovome kako se postavljaju (pogotovu Nemačka) izgleda da nebi — bilo bi `ćutite Srbi šta vi večito nešto hoćete!??`