ПОГЛАВЉА НА ЛЕДУ: И даље без тачног датума за Међувладину конференцију између Европске уније и Србије

Д. МИЛИНКОВИЋ

08. 12. 2020. у 08:00

ЈОШ је неизвесно да ли ће европске интеграције Србије коначно бити одблокиране, јер засада нема назнака да ће до краја године бити заказана Међувладина конференција ЕУ са Србијом и отворено неко преговарачко поглавље - сазнају "Новости".

ПОГЛАВЉА НА ЛЕДУ: И даље без тачног датума за Међувладину конференцију између Европске уније и Србије

Зграда ЕУ у Бриселу / Фото АП

Оптимизам који је претходних недеља провејавао дипломатским круговима да ће се наше ЕУ интеграције током децембра померити са мртве тачке, спласнуо је у понедељак, јер европски министри општих послова нису успели да се договоре око закључака у вези са проширењем на Западни Балкан. Било је планирано да ти закључци буду усвојени на данашњем састанку Савета ЕУ, али је у агенди овог сусрета питање проширење тренутно под тачком "сви остали послови".

Министар за ЕУ Јадранка Јоксимовић каже, за "Новости", да с обзиром на то да Закључци о проширењу које је предложио Савет ЕУ нису усвојени на радним телима Европске комисије, велика је вероватноћа да неће бити увојени ни на данашњем састанку Савета за опште послове:

- Последња прилика у том случају за сазивање Међувладине конференције са Србијом је сутра, 9. децембра, када је састанак CoREPER, Комитета сталних представника држава чланица. Било би добро да немачко председавање ЕУ покаже лидерство у погледу нове методологије и политике проширења.

Она додаје да би најпре требало да се што хитније уобличи примена нове методологије на приступ и процес Србије, са којим се касни јер не могу земље чланице и ЕК да се усагласе око преговарачких оквира за Северну Македонију и Албанију. По новој методологији, отварање појединачних поглавља више није главни инструмент процеса, већ постизање критеријума за отварање читавих кластера сродних поглавља:

- Можда за отварање кластера више неће бити важно отварање појединачних поглавља, него посебан критеријум за отварање, или на пример добар track record у свим поглављима из кластера, видећемо, након што се уобличи примена нове методологије. За нас би био важан сигнал да се до краја године одржи Међувладина конференција за Србију која је обавезна по принципима нове методологије након објављивања закључака о проширењу. То очекујем и то сам рекла партнерима у ЕУ, да се примени онај део методологије који може у овој фази, а то је одржавање Међувладине конференције где би се на стратешком политичком дијалогу разматрао приступни процес Србије, напредак у областима кластера, представили најновији позитивни помаци у области владавине права, и очекивања и планови за приступни процес током наредне године.

Ако се то, ипак, не деси, каже Јоксимовићева, остаје нам 17. децембар, када је заказан састанак на највишем политичком нивоу Савета за стабилизацију и придруживање, где ћемо такође моћи да анализирамо најважније аспекте политичких и економских односа Србије као земље у приступном процесу и ЕУ. Министарка каже да у сваком случају, Србија активно ради, прилагођава све структуре за нову методологију, и активно чека да се ЕУ и земље договоре о начину примене, наглашавајући да су политички надзор и стратешки дијалог суштина нове методологије.

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже, за "Новости", да би даља блокада интеграција Северне Македоније и Албаније, па самим тим и Србије, била веома лоша порука, која нема никаквог оправдања:

- Сигнал који се шаље региону заиста не охрабрује. И даље не губим наду да ће се ипак пронаћи решење да се одблокира процес са Северном Македонијом и да се да зелено светло да Србија отвори бар једно поглавље. Важно је да процес интеграција креће, макар пужевим кораком. У супротном, прети опасност да ћемо упасти у турски сценарио, којој је после 15 година преговарања обустављен цео процес, а то није добро.

БУГАРСКА БЛОКАДА КАО ОПОМЕНА

БУГАРСКА блокада Северне Македоније још једном је показала да чланице ЕУ све теже постижу консензус, не само око кључних тема, него често и око питања која би се могла ставити у ранг техничких. Србија се такође до сада у преговарачком процесу суочавала са рампама које су јој спуштале појединачне земље чланице ЕУ, најчешће суседи, како би је уцениле око неких питања из билатералних односа. У једном тренутку, у ЕУ је провејавала идеја да се за неке теме промени начин одлучивања, односно да се уведе систем доношења одлука квалификованом већином, а не консензусом, али се од тога одустало.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)