"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Д. Р. Ђ.

03. 12. 2020. у 09:00

ИДЕЈА да се што пре отвори могућност да Србија постане чланица Европске уније, због све већег утицаја Русије на њу, коју је изнео бивши високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Хавијер Солана, могла би озбиљно да се размотра унутар Уније.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Фото А. Станковић

До сада се ЕУ са јачањем руског утицаја у нашој земљи обрачунавала тако што је спочитавала Београду да не усклађује своју спољну политику са Бриселом, док Солана решење за ово питање види у активнијем приступу саме ЕУ.

На дебати поводом обележавања 10. годишњице Европске службе спољних послова, на којој су говорили актуелни и бивши шеф европске дипломатије, Ђозеп Борељ и Федерика Могерини, њихов некадашњи колега Солана рекао је и да "Косово данас има многе проблеме, али да Србију морамо увести брзо у ЕУ".

- Русија би врло волела да Србија буде у њеној орбити. Морамо зато брзо поступати са Србијом и понудити јој могућност уласка у ЕУ, то је основна ствар - навео је он.

Сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић каже, за "Новости", да је Соланин став и даље маргиналан унутар ЕУ али да почиње да добија на снази. Апсолутно је јасно, наводи он, да Русија на Балкану остварује политички и економски, а Кина економски утицај, што је за ЕУ неповољно, пошто то третира као улазак на њену територију. Зечевић подсећа да се ЕУ, када је примала Румунију и Бугарску, водила геостратешким моментом, иако се процењивало да оне нису биле сасвим спремне за чланство.

- Сада се то геополитичко питање поставља и за Балкан и Србију као највећу земљу на овом простору. Мислим да Макронов план из 2017. године, по коме треба сачекати са новим чланствима, одлази у други план - каже Зечевић.

Сарадња са САД

КОНТИНУИРАНО партнерство Европске уније и САД и блиска координација на Западном Балкану је од суштинске важности, посебно у дијалогу између Београда и Приштине коме посредује ЕУ - наводи се у агенди "ЕУ - САД агенди за глобалну промену" коју је јуче усвојила Европска комисија.

Како се истиче у документу, ЕУ је дала Западном Балкану перспективу чланства, а Брисел и Вашингтон морају да раде заједно како би подржали помирење, побољшали управљање и покренули кључне реформе у региону.

Што се тиче Соланине опаске око Косова, наш саговорник каже да је косовски проблем толико комплексан и да не може брзо да се реши, због чега сматра да ЕУ треба да прими део наше територије који ми контролишемо, а да се проблем решава касније:

Обрачун Владимир Путин, Фото АП

- ЕУ би свакако највише одговарало да Србија призна Косово, и њихова је процена да могу да притисну Београд по том питању, али Србија то не може да уради. На крају крајева, чак и ако бисмо признали Косово, оно би постало део Албаније.

НЕОПХОДАН СПОРАЗУМ

СРБИЈУ апсолутно треба што пре примити у ЕУ, а онда и остале земље Западног Балкана. А, што се тиче "Косова", оно као прво, није држава, друго - не признаје га пет чланица ЕУ и да би напредовало у евроинтеграцијама, Приштина мора да постигне споразум са Србијом - указује Грубјешићева.

О руском утицају који "жуља" Брисел, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да ако ЕУ жели да га елиминише, да би најбољи начин био да нас одмах приме у ЕУ:

- Чисто сумњам да ће то тако бити, па ипак, добро је да постоји свест у ЕУ да на Западном Баакну има и других актера осим њих. Сваки пут када се ЕУ повуче одавде, у овај простор крочи неко други - Русија, Кина, Турска...

Тактика Оливер Вархељи и Ђозеп Борељ, Фото АП

Ако нова Европска комисија жели да буде геополитичка, као што је најавила, она мора да редефинише своје присуство на Западном Балкану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

zoki

03.12.2020. 11:12

Geostrateški Rumunija i Bugarska su veoma značajne za NATO kao i EU jer izlaze na crno more a crnomorska oblast je jako bitna zbog blizine Rusije. Ako vidite sve zemlje koje izlaze na crno more ili jadransko su ili članice EU ili NATO-a ili su članice obe organizacije ili su pod direktnim uticajem SAD i EU. Srbija sa druge strane ne izlazi na more i stoga ruska mornarica ne može da ima svoju luku u Srbiji kao što ima recimo u Siriji. Sa te strane ne postoji opasnost pa stoga i ne postoji jak pritisak da Srbija postane članice NATO-a. Da Srbija izlazi na more morala bi postati članica NATO-a. No Srbija je sa druge strane interesantna Kini zbog toga što je njezina teritororija ta preko koje prolazi novi put svile. Ekonomski EU želi da kontroliše taj novi put svile i da ograniči ekonomsku ekspanziju Kine. Srbija zbog toga prema EU mora postati njezina članica. Sada prolazi gasovod preko Srbije ili krak turskog toka tako da je i to jedan od razloga zašto Srbija iako ne izlazi na more jeste geostrateški interesantna. Najkraći put iz Azije do srednje Evrope prolazi upravo preko Balkana i Srbije. Kinezi su kupili najveću luku u Grčkoj i ulažu u modernizaciju željeznice koja protiče kroz balkanske države koje se nalaze na tkzv. novom putu svile. EU stoga želi da ima sve pod svojom kontrolom pa tako bi bilo poželjno da "uvale" Srbiju pod svoju kontrolu. NATO nije toliko bitan zbog toga što je Srbija kontinentalna država ali zato EU jeste zainteresovana svakako. Zato će u narednom periodu biti veliki pritisci zbog Kosova a zapadnjaci žele da Srbija prizna Kosovo i da jednim udarcem "ubiju" 2 muve. S jedne strane bi stabilizovali Balkan a s druge strane bi uveli Srbiju (i Makedoniju) u svoj savez i bar evropski (kineski) novi put svile stavili direktno pod svoju kontrolu.