АМБАСАДОР ЏЕЈМС БИСЕТ: Дух митрополита Амфилохија живи и даље

Б. Рајчевић

26. 11. 2020. у 20:01 >> 20:01

АМБАСАДОР ЏЕЈМС БИСЕТ: Дух митрополита Амфилохија живи и даље

Фото: Лична архива

Дипломата Џејмс Бисет био је последњи канадски амбасадор у некадашњој Југославији, на служби у Београду од 1990. до 1992. године. Тада је имао прилику да упозна Митрополита Амфилохија Радовића и да постане пријатељ са њим.

УЛОГА ХРАБРИХ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА

У предговору за књигу Митрополита Амфилохија амбасадор Бисет пише:

"Бомбардовање Србије и Црне Горе није се могло сакрити, а штета и људске жртве могле су се израчунати, евидентирати и објавити. Жртве су се могле идентификовати, а њихови вољени су могли да им приреде хришћанску сахрану. Гробови су могли да посете и мртвима организују традиционални обреди. То није било тако на Косову и Метохији, јер је тамо почињен геноцид. На Косову и Метохији догодило се велико зло. На Косову и Метохији су поклани стари и млади, али за разлику од остатка Србије, страхоте које су тамо почињене остале би непријављене и незабележене да није било храбрих поступака православног свештенства."

Када је Митрополитова књига "Обновљено распеће Косова" требала пре шест година да доживи и енглеско издање, великодостојник СПЦ је замолио амбасадора Бисета да напише предговор и да своје виђење кризе око Косова, бомбардовања СРЈ и збивањима која су уследила после агресије НАТО. Он је то, како сам каже, са задовољством учинио јер сматра да књигу Митрополита Амфилохија "треба да прочитају не само Срби, него што је још важније, несрби који су заведени лажима изреченим од земаља НАТО-а о ономе што се заиста догодило након што су трупе НАТО ушле на Косово."

Амбасадор Бисет пише да је Митрополит Амфилохије Радовић био "изванредан човек, бриљантни учењак, угледни државник, жесток и храбар бранилац своје земље и своје српске православне вере".

"Новости" су ових дана ступиле у контакт са амбасадором Бисетом који је за наш лист одговорио на неколико актуелних питања.

- Од бомбардовања 1999. до данас, све везано за Косово било је на штету Срба, а у корист албанске стране. Мислите ли да је могуће да ће нека промена у односу снага у свету довести до заустављања или преокрета овог процеса?

Оптимиста сам да ће с временом истина о НАТО бомбардовању превладати. И данас сам уверен да већина чланица НАТО-а које су учествовале у илегалном бомбардовању схватају да је то била грешка, али наравно никада неће признати да је то био и озбиљан ратни злочин. Штавише, грозно понашање Албанаца на Косову и начин на које третирају српско и ромско становништво добило је прилично широку глобалну покривеност и то је помогло, барем донекле, да се промени мишљење у свету о томе ко су заиста биле жртве на Косову. Будимо искрени, трагични догађаји који су захватили бившу Југославију 1990-их резултат су првенствено вођства Сједињених Држава. Жалосно је, али истинито, да су друге земље НАТО-а, с изузетком Грчке, биле срамежљиве и да су дозволиле Американцима да користе НАТО као инструмент свог геополитичког утицаја на Балкану. Иако се данас однос светске моћи променио, земље Балкана су, како је историја показала, и даље рањиве на фаталну интервенцију једне или друге велике силе.

О КЊИЗИ "ОБНОВЉЕНО РАСПЕЋЕ КОСОВА"

Ова се књига истиче као изванредан приказ срамотне епизоде у историји последње деценије двадесетог и прве деценије двадесет и првог века. Прича није завршена, а рад Митрополита ће бити настављен. Србија и српски народ ће повратити самопоштовање и самопоуздање. Ово дело би требало да послужи као „књига мученика“ чија ће патња бити светионик будућим генерацијама младића и девојака у Србији како би се осигурало да се ништа слично више не понови.

- Написали сте да је један од највећих, ако не и највећи злочин над српским народом начин на који се он спомиње у медијима, посебно у контексту колективне кривице за све што се догодило последњих деценија. Имате ли утисак да се можда та слика у свету променила у последње време?

Као што сам већ назначио, мислим да је дошло до постепене промене у светском мишљењу о томе ко је првенствено крив за злочине почињене током балканских ратова раних 1990-их. Намерни распад Југославије пратио је низ других такозваних "обојених револуција" и интервенција које су дизајнирале Сједињене Државе користећи сличне тактике. Образац дестабилизације земље, организовања унутрашње опозиције, а затим демонизације вођства и изазивања оружаног сукоба данас је препознат као омиљени инструмент америчке спољне политике. Драматична промена у америчкој унутрашњој политици и успон Кине као признате светске силе можда су довели до краја ове тактике. Само ће време показати, али моје је лично мишљење да се Србија и српски народ данас, срећом, у очима света више не сматрају варварима.

- Цитирали сте сведочење италијанског генерала Дел Векија који је службовао на Косову да се све ради систематски како би се уклонио сваки траг да су Срби икада тамо живели. Према вашем мишљењу, шта Србија треба да уради у том погледу и да ли је уопште могуће да она представи истину свету?

Недавна оптужница и оставка председника Хашима Тачија охрабрујући је знак да је чак и Хашки суд претрпео темељну промену у својој бившој антисрпској пристрасности. Сматрам да је овај преокрет политике од стране Трибунала важан показатељ темељне промене у односима Европе и САД са Србијом.

- Били сте пријатељ са митрополитом Амфилохијем. Претпостављам да сте с њим пуно разговарали о ситуацији у Црној Гори. Како сада доживљавате најновији политички исход у овој земљи?

Да, имао сам неколико разговора са митрополитом Амфилохијем током и након амбасадорског посла у бившој Југославији. Био је, као што ће знати ваши читаоци, изузетно интелигентан човек, али и диван приповедач прича с одличним смислом за хумор. Волео је Црну Гору и био је тужан када је прогласила независност. Да је поживео, био би активно укључен у догађаје који су се недавно одвијали у тој земљи. Што се мене тиче, поделио сам његово мишљење да је Црна Гора требала да остане са Србијом. Заједно су били и јачи и до сада независност Црне Горе није била добра за њен народ. Ипак, недавни догађаји, произашли из последњих избора, указују да демократски систем није у потпуности искорењен. И даље се надам да се многи проблеми с којима се земља суочава могу решити без насиља и да људи напокон могу пронаћи мир и срећу. То је Митрополит прижељкивао и сигуран сам да његов дух живи даље.

- Једна од политичких иницијатива Београда за стабилизацију ситуације у региону је такозвани Мали Шенген. Јесте ли упознати са тим и како то оцењујете?

Идеја о слободном кретању људи између три државе чланице нажалост постаје проблематична док је Европа у пандемији. Искрено, такође се осећам помало нелагодно због стабилности саме Европске уније, Брегзита, а брине ме и доминација Немачке и Француске над ЕУ које постављају питање да ли мање државе треба да постану чланице. Тешко ми је да прихватим како Србију третирају неке чланице ЕУ и смета ми идеја да би чланство у Унији подразумевало и чланство у НАТО-у. По мом мишљењу, Србију су напустили некадашњи историјски савезници. Србија је достојна да стоји сама и да буде неутрална земља без обавеза према другима. Нека јој Швајцарска буде узор, а мртви војници вера.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Mama

26.11.2020. 23:03

Prija kad cujes istinu iz usta stranaca koji su ili su bili funkcioneri.Dobro je da se istina probina ali je to tezak put a oni koji su izginuli nikada se nece vratiti a samim timnjihovim najmilijima to nista vise nema smisla.