БОРЕЉА ЖУЉА АМБАСАДА У ЈЕРУСАЛИМУ: Уместо одлуке о отварању преговарачких поглавља, из ЕУ нам стижу нове претње

Д. МИЛИНКОВИЋ

23. 11. 2020. у 09:00

БОРЕЉА ЖУЉА АМБАСАДА У ЈЕРУСАЛИМУ: Уместо одлуке о отварању преговарачких поглавља, из ЕУ нам стижу нове претње

Ђозеп Борељ / Фото ЕПА

ИЗ Брисела већ месецима нема никаквих назнака о одмрзавању процеса наших европских интеграција и скором отварању нових преговарачких поглавља, али зато европски званичници готово свакодневно дижу лествицу нашег пријема у чланство и шире списак услова који се стављају пред Србију.

Тако је шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ замерио Београду што се у Вашингтонском споразуму потписаном почетком децембра у Белој кући, обавезао да пресели амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Борељ је "запретио" поглављем 31, које се односи на усклађивање наше спољне и безбедносне политике са ЕУ:

- Од Србије се у оквиру процеса преговора о приступању Унији очекује постепено усклађивање законодавства и политике према трећим земљама са правним тековинама и политикама ЕУ, што укључује и питање пресељења амбасаде Србије у Јерусалим. То је у супротности са политиком Брисела. А сви дипломатски кораци који би могли довести у питање заједнички став ЕУ о Јерусалиму, представљају озбиљну забринутост и жаљење.

Министар за ЕУ Јадранка Јоксимовић објашњава, за "Новости", да је поглавље 31, једино за које још нисмо добили Извештај са скрининга, због резерви које су исказале неке чланице. Она подсећа да се потпуно усаглашавање очекује до момента ступања у чланство, јер земља кандидат не учествује у креирању и доношењу одлука заједничке спољне политике:

- Ипак, последњих година приступ овом поглављу знатно се политизовао, и очекивања су изоштренија према свим кандидатима, па и Србији. Са друге стране, Србија значајно доприноси заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ кроз учешће у војним мисијама, а и прва смо приступајућа земља која је отпочела припреме за цивилне мисије.

Међутим, приметно је да чланице ЕУ све теже постижу консензус око појединих питања из домена спољне политике, па је чак провејавала идеја о измени доношења одлука у овој области, тј. увођење квалификоване већине уместо консензуса. Политичка очекивања и позиви Србији ће се наставити како процес буде одмицао, али свакако да постоје јасне обавезе из преговарачког оквира и да ћемо ми ићи постепено у сусрет својим обавезама.

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже нам да су реакције из ЕУ очекиване и добро познате:

- Пресељење амбасаде у Јерусалим јесте тачка Вашингтонског споразума, али пре него што се то деси треба узети у обзир сва кретања и промене на међународном плану, као и заштиту сопствених националних интереса. Добри односи са САД су такође важни, а од нове америчке администрације се очекује да остане привржена споразуму о економској нормализацији између Београда и Приштине.

И Игор Новаковић из Исак фонда објашњава, за "Новости", да је политика Брисела према Јерусалиму дефинисана одлукама Европског савета пре деценију, а да је премештање амбасаде сада политичка обавеза Србије према САД:

- Џозеф Бајден, који би требало да преузме функцију председника САД, рекао је да он неће враћати америчку амбасаду у Тел Авив. Према Вашингтонском споразуму, имамо рок од годину дана да то урадимо, што нам оставља одређени маневарски простор. Није искључено ни неко међурешење, да рецимо у Јерусалим пребацимо неке секторе наше амбасаде, или да тамо отворимо дипломатску канцеларију.

МЕЂУВЛАДИНА КОНФЕРЕНЦИЈА

КАДА је реч о преговарачким поглављима, министар Јадранка Јоксимовић наглашава да се Србија определила за нову методологију преговора, као и да је званично тражила да се по правилима нове методологије до краја године одржи Међувладина конференција. На њој би се разговарало о наставку приступног процеса, примени нове методологије на преговарачки процес Србије, како бисмо у 2021. могли да идемо на отварање читавих кластера поглавља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)