АКО ЗАТРЕБА, УСТАВ ДОРАЂУЈУ ГРАЂАНИ: Може ли споразум са Приштином утицати на највиши акт - Референдум за евентуалну промену статуса КиМ

Д. Р. Ђ. - В. М.

20. 10. 2020. у 09:00

АКО ЗАТРЕБА, УСТАВ ДОРАЂУЈУ ГРАЂАНИ: Може ли споразум са Приштином утицати на највиши акт - Референдум за евентуалну промену статуса КиМ

Фото: Архива

УКОЛИКО у свеобухватном правнообавезујућем споразуму који Београд буде потписивао са Приштином не буде признавања косовске независности, нити се у њему буде помињао статус "Косова", српски устав неће морати да се мења.

Међутим, уколико тај документ буде подразумевао другачији статус јужне српске покрајине од "суштинске аутономије", која се дефинише у преамбули Устава Србије, највишем правном акту следиће "дорада".

Овакве оцене чули смо од правних стручњака, а после дилеме коју је отворио Мирослав Лајчак, посредник ЕУ у дијалогу, својом изјавом да "када се преговара о толико озбиљним процесима, логично је да ће морати да се мења и устав".

Фото: Архива

Због критика које су уследиле после ове Лајчакове изјаве и његове констатације да "устав није Библија", портпарол ЕУ Петер Стано јуче је саопштио да је Лајчак објаснио шта се догађа када преговарате о "међународном споразуму":

да постигнете међународни споразум, неопходна законска прилагођавања морају бити размотрена од стране владе, укључујући и она на уставном нивоу, како би их интегрисали у унутрашњи правни и конститутивни поредак. Ово се односи и на Косово и на Србију.

Појашњавајући Лајчакове речи, Стано је отворио ново, за Београд спорно поље, јер договори које постиже у дијалогу склапају се са привременим институцијама у Приштини, а не са међународно признатом државом.

ПОСЕБАН ЗАКОН

АКО би Србија одлучила да донесе посебан закон о суштинској аутономији (на шта је Устав обавезује) било би то у поступку по којем се доноси и мења Устав, што значи да коначну реч, после Народне скупштине, дају грађани изјашњавањем на референдуму - каже нам Орловић.

Професор међународних односа Бојан Милисављевић каже, за "Новости", да са становишта нашег правног поретка, споразум са Приштином не може да буде међународни:

- Та изјава о "међународном споразуму" долази из ЕУ, за коју је "Косово" држава јер су са њима закључили ССП, па је самим тим споразум између Београда и Приштини за њих међународни.

О томе шта би у свеобухватном споразуму могло да буде разлог да би Србија због тога морала да промени свој Устав, Милисављевић каже да вероватно у ЕУ иду ка томе да тај споразум буде заокруживање државности Косова.

- Споразум Србије са тзв. Косовом који би подразумевао другачији статус јужне српске покрајине од садашње "суштинске аутономије" не може да се закључи без претходне промене Устава Србије. То значи да би било какав међународни споразум Србије са "Косовом", којим се нашој покрајини даје државни статус, укључујући и признавање независности "Косова" или пријем у УН и друге међународне организације - унапред био неуставан. То значи да би га, уколико би се такав споразум потписао, Уставни суд морао поништити јер крши Устав - каже за "Новости" Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду.

Он објашњава да свака промена уставног статуса КиМ подразумева и промену Устава (најмање двотрећинском већином посланика и гласањем на референдуму):

- То се односи на било какав "договор" којим се "Косову" додаје и учвршћује државност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

Lepak

20.10.2020. 10:23

Сви ти наводни разговори и овај Споразум су празне приче и маневар Албанаца којима се измиче тло под ногама. Иза тога стоји ЕУ и њихов представник Лајчак који је залажући се за независност Косова доживео апсолутни фијаско али он и даље буши и покушава да нађе рупу у зиду. Суштина је да је ЕУ је добила по носу од Русије и Кине и сада тражи начин да доле опстане и обезбеди себи политички значај. Никакав облик власти они неће више моћи имати на КиМ у скоријој будућности. Било каква промена Устава у скоријем времену пре фактичког враћања КиМ Србији била би опасна јер постоји огроман притисак ЕУ да се такође убаце промене које би угрозиле интегритет државних органа пре свега правосудних. На жалост пуно рупа има у домаћим редовима који не схватају опасност или их није брига и отуда је опасност већа.