ЛИЧНИ СТАВ - НЕБОЈША ЧОВИЋ: Кукавичја јаја и утицај избора у Америци на дијалог о Косову

Небојша Човић

14. 10. 2020. у 11:12

ЛИЧНИ СТАВ - НЕБОЈША ЧОВИЋ: Кукавичја јаја и утицај избора у Америци на дијалог о Косову

Фото: Н. Параушић

СВЕ ово што се дешава у вези са преговарачким процесом око Косова и Метохије је управо оно на шта сам упозоравао последње две године.

Навикнути да правила цивилизованог и демократског света не важе за њих, приштински политичари и даље чекају да неко други заврши посао за њих, а да они поново не испуне ништа од својих обавеза.

Када је Приштина у питању, показало се до сада да нису претерано креативни и да мање-више увек примењују исту тактику:

1. Креирање проблема како би се скренула пажња са неиспуњења потписаних обавеза и купило време у очекивању да ће неко други да им сервира то што траже на сребрном послужавнику (сетимо се увођења такса у новембру 2018, а сада је то најава скупштинске резолуције о "забрани формирања ЗСО"); у овом случају, ствари се одуговлаче у нади да ће Бајден доћи на власт и да ће тада САД и Немачка притиском и уценама заокружити њихову државност; бахатост коју видимо у последње време везана је за процене исхода избора и повећане шансе Бајдена да победи на изборима 3. новембра.

2. Претња насиљем (сваки пут када би да избегну да спроведу неку своју обавезу, запрете насиљем према Србима и осталим неалбанцима; овог пута, претња насиљем је повезана и са почетком рада Специјализованог већа); Приштина је, заправо, одбијањем да спроведе своје обавезе из Бриселског споразума директно понизила Европску унију и потпуно обесмислила наставак преговарачког процеса.

Овај процес је, као што је и сам Лајчак признао, додатно обесмишљен тиме што Европа нема ништа да понуди Србији, али истовремено наставља да инсистира да се Србија одрекне својих националних интереса. Овим се оправдано доводи у питање сврсисходност наставка било каквих разговора.

И поред разноразних извештаја испитивања јавног мњења који показују велико вођство Бајдена и Харисове, незабележено високих износа донација које су кампањама демократских кандидата за Белу кућу и Сенат дали амерички мултимилионери удружени против Трампа - представа није завршена док се све не заврши.

Међутим, ми морамо реално да сагледамо шта би победа једног или другог значила за наше националне интересе и решавање питања КиМ.

Реизбор Трампа би, свакако, означио континуитет досадашњег неутралног односа по овом питању. За очекивати је да ће главни покретач разговора између Београда и Приштине, Гренел, добити неки значајнији положај у новој подели у оквиру ове администрације и изгубити интересовање за питање КиМ. Писма о намерама потписана 4. септембра остаће актуелна, али ће вероватно изгубити на релевантности, као што је то био случај са многим другим сличним иницијативама у претходне четири године; с обзиром на то да већи део ових докумената садржи питања која су спољнополитички интереси САД, Стејт департмент ће бити тај који ће инсистирати на спровођењу тачака које се баве блокадом "Хуавеја", диверсификацијом енергетских извора, пресељењем амбасаде у Јерусалим...

Стога јесте важно што се DFC у току недавне посете обавезао на конкретне кораке, чиме је, у одређеној мери, умањена потреба директног ангажмана Беле куће.

Међутим, када се ради о питању КиМ, и писма о намерама потписана у Вашингтону, таква каква су, имају више потенцијалних кукавичјих јаја и нагазних мина, и мораћемо да будемо веома мудри у њиховом спровођењу.

На пример, и поред прокламованог неутралног односа званичне администрације, иза кулиса се одвијају процеси који нису нужно у потпуној сагласности са овим неутралним ставом. Један пример је интензивирање сарадње Пентагона са тзв. војском Косова, кроз војнотехничку подршку и слање посебних војних саветника, који се управо ових дана регрутују преко компанија које су контрактори (подизвођачи) Пентагона. Поента је да одређене структуре настављају да следе и спроводе стари курс заокруживања државности КиМ. Зато треба бити посебно опрезан и у вези са писмима о намерама и мораторијуму на лобирање за/против признавања КиМ.

Ако дође до победе Бајдена и промене администрације у САД, писма о намерама потписана 4. септембра у Белој кући ће бити потпуно дезавуисана од стране нове администрације. С обзиром на Бајденове године и менталне способности, односно прогресивну деменцију, за очекивати је да ће он само фигурирати као председник, да ће целу причу водити људи око њега.

Он јесте дугогодишњи албански лобиста, чију каријеру "красе" скандалозне изјаве против српског народа у целини и, са друге стране, величање ратних злочинаца попут Тачија, али и поред тога, косметско питање неће бити ни близу врха листе спољнополитичких приоритета његове администрације.

Поновно снажење НАТО и веза са Немачком и ЕУ су приоритетнија питања; с тим у вези, реално је очекивати да ће нова администрација у потпуности препустити решавање питања КиМ ЕУ, односно Немачкој, јер ће и то бити начин поновног успостављања поверења и стратешког партнерства; да ли ће за нас бити разлике у томе да ли се питањем КиМ баве демократе у Вашингтону или Берлин - не нужно, али много ће зависити и од унутрашњих реформских процеса у оквиру саме ЕУ.

Имајући у виду оба сценарија, јасно је да стабилност у очувању наших интереса, када је у питању КиМ, можемо и морамо да тражимо само у оквиру форума и стратешких партнерстава који доследно инсистирају на поштовању међународног права, односно Резолуције 1244.

С друге стране, копчу са прокламованим стратешким циљем пуноправног чланства у ЕУ, можемо да обезбедимо инсистирањем да се стандарди приступних преговора у форми поглавља примене и на наш преговарачки процес са Приштином; то је једини логички приступ којим ће се обезбедити и пуно поштовање права српске и осталих неалбанских заједница и приближавање ЕУ на КиМ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)