ВЛАДА У БЕРЛИНУ ТРАЖИ ДА СЕ У ЕУ УКИНЕ ПРИНЦИП ЈЕДНОГЛАСНОСТИ У ОДЛУЧИВАЊУ: Вето шанса или кочница за нас

ПРЕГОВАРАЧКИ процес Србије са ЕУ, који већ годинама функционише као покретна мета, добија још једну отежавајућу околност, а након што је у Бриселу поново отворен фронт око старог питања - укидања права вета државама чланицама у процесу одлучивања.

Foto: Shutterstock

Наиме, нова влада у Берлину, коју предводи канцелар Фридрих Мерц, залаже се да не буде пријема нових земаља и проширења на Западни Балкан све док Унија не реши своја најважнија питања, а једно од њих односи се и на промену начина гласања у Бриселу, и то су уградили и у коалициони споразум.

Берлин се, иначе, већ дуже залаже да се концепт консензуса промени у концепт квалификоване већине, а Мерцов кабинет вратио је то питање у фокус, нарочито после озбиљних застоја у доношењу одлука у Бриселу у вези са Русијом и ратом у Украјини, а које су поједине чланице, попут Мађарске стопирале. Њихов аргумент је и да би свако ново пуноправно чланство, а без промене начина одлучивања, са собом донело и додатно право вета у Европском савету у оним областима политике где се захтевају једногласне одлуке.

Међутим, има земаља које се противе томе да им се одузме механизам блокаде заједничких одлука, а на то је после састанка са мађарским премијером Виктором Орбаном јуче указао и председник Републике Српске Милорад Додик:

- Имамо ситуацију да је канцелар Мерц рекао да неће дозволити проширење ЕУ земљама Балкана док Европа не реши своја најважнија питања, а једно од њих јесте и начин како се одлучује у Европи. Има земаља које то неће. Да ли то значи да ће после тога преживети ЕУ? Да, преживеће, можда ће бити редукована али ће преживети. Да ли ми треба да због тога да станемо на ЕУ путу? Не треба. Али то не значи да само будемо пуки извршиоци политике из Брисела - рекао је Додик.

Шефица дипломатије ЕУ Каја Калас рекла је током недавне посете Лавову да Брисел прави "план Б" како да заобиђе мађарски вето, када је реч о европским интеграцијама Украјине, али није хтела да открива детаље шта би била замена за "принцип једногласности" у одлучивању. Јер, према уговорима ЕУ, преговори о приступању Унији захтевају јасну и недвосмислену подршку свих 27 земаља чланица за сваки кључни корак у процесу. Такође, за промену начина одлучивања потребна је једногласна одлука свих, односно да ниједна од чланица на то не уложи вето.

Страхиња Суботић из Центра за европске политике каже за "Новости" да је залагање Мерцове владе за увођењем квалификоване већине у одлучивању наставак политике претходне власти у Берлину и да то не треба нужно протумачити као замрзавање процеса проширења:

- За отварање и затварање преговора о чланству потребан је консензус свих, то стоји у оснивачким уговорима ЕУ, да би се то мењало морали би да се измене кључни споразуми. Оно за шта се Немачка залаже, то је да се за техничке кораке, добијања мерила, отварање кластера заобиђе једногласност и пређе на одлучивање квалификованом већином, која подразумева 55 одсто држава чланица, које чине 65 одсто популације ЕУ.

Суботић подсећа да је седам чланица ЕУ блокирало одлуку да Србија отвори кластер 3, а да постоји квалификована већина као метода одлучивања, наша земља би добила "зелено светло" за то.

Д. М.

Препоручујемо

Политика

0 0

ЉУБИЧАНОВИЋ: Постизборна еуфорија биће кратког даха јер ће адвокатуром завладати политика

08. 12. 2025. у 14:42

Политика

0 6

ВУЧИЋ У СРЕДУ УВЕЧЕ У БРИСЕЛУ: Иде на свечану вечеру, ово је велика част за Србију

08. 12. 2025. у 14:23

Политика

0 25

"ДОБИО САМ ДЕТАЉАН ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ РЕЗЕРВИ" Вучић се састао са тимовима задуженим за енергетску стабилност и безбедност земље (ФОТО)

08. 12. 2025. у 12:14

Политика

0 0

ЗАЈЕДНО, ОДГОВОРНО, ЈЕДИНСТВЕНО И У ИНТЕРЕСУ НАШЕГ НАРОДА: Српска листа навела кандидате за ванредне парламентарне изборе

08. 12. 2025. у 12:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације