ЗА РАДОВАНА НИ ЛАМПА, А АЛБАНЦИ САМО БРОЈЕ ГОСТЕ: Хаг потврдио двоструке аршине, Тачи и друштво прошле године имали чак 880 посета

УПРАВА за притворске јединице Специјализованог суда за ратне злочине на Косову и Метохији организовала је током прошле године више од 880 посета чланова породице и других особа оптуженима међу којима је и некадашњи председник лажне државе Хашим Тачи.

Фото Specijalizovanih veca Kosova

У затвору у Хагу, тренутно се налази осам становника. Осим Тачија, ту су и Реџеп Сељими, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи, Пјетер Шаља, Саљих Мустафа, Хисни Гуцати и Насим Харадинај и њима су током 2022. године у просеку дневно долазила два посетиоца.

Иако суд није прихватио захтеве о пуштању на привремену слободу ниједног од оптуженика, првенствено због климе застрашивања сведока која влада на тзв. Косову, живот у затвору воде по "Манделиним правилима". Уколико прекрше норме понашања (потуку се, вређају службеника затвора, коцкају се, буду на местима где не смеју...) изричу им се само опомена, новчана казна или им укидају привилегије - приступ телевизији, радију, образовним програмима и рекреативним активностима. Изолација је крајња мера, када се "испуцају" остале и не сме премашити 14 дана у сопственој ћелији, а и за то време имају право на посете, телефонске разговоре, дружење са "комшијама"...

Са друге стране, велики број Срба који су после изрицања пресуда пред Трибуналом у Хагу за злочине у бившој Југославији, пребачени у затворе широм Европе жале се на услове у ћелијама. Тако је некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић који се налази у енглеском затвору "Вајт", према речима његове ћерке "правио полицу од картонских кутија, а није могао да добије ни лампу, а осветљење је лоше".

Катастрофални услови су и у естонском затвору где казне издржавају Милан Мартић, некадашњи председник Републике Српске Крајине и Драгомир Милошевић, генерал Војске Републике Српске. Они су већ годинама изоловани и имају контакт само са стражарима и неколико затвореника. Много пута су слате замерке на услове у затвору, али нико није реаговао. Међу најчешћим примедбама су и оне да не могу да добију лекарску помоћ.

Према речима Зорана Живановића, адвоката који је учествовао у процесима пред Трибуналом у Хагу, затвори у различитим државама имају другачије услове.

- Данска, Норвешка и Финска имају најбоље затворе и различите привилегије. Рецимо, да затвореници иду у обилазак градова, да породичне посете могу да буду у хотелу. Са друге стране, на пример генерал Радослав Крстић је најпре био у затвору у Енглеској где су покушали да га убију и то два пута. Затим је пребачен у Пољску - објаснио је Живановић.

Иначе, Албанци који се налазе у Хагу имају право на теретану, библиотеку, молитву у посебним просторијама, шетњу по дворишту и у одређеним деловима објекта, а на рачуну могу да имају максимално по 1.500 евра.

Готовина не сме да буде код притвореника, па новцем, преко наменског рачуна, могу да купују у затворској продавници, али у и онима ван објекта уколико добију дозволу, али и плаћају хемијско чишћење и телефонске позиве. Посетиоци могу вршити уплате у готовини, а за оне веће од 500 евра потребна је писмена дозвола управника. Уколико притвореник жели да преда готовину са свог рачуна супрузи, детету, или родитељу који је дошао у посету, мора да поднесе писану молбу. Притвореник може уплатити новац "цимеру" и то највише 150 евра по трансакцији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације