КУРТИЈЕВА ТУЖБА ЗА ГЕНОЦИД САМО ПУЦАЊ У ПРАЗНО: Власт у Приштини спрема нову провокацију, иако нема правног основа

ПРИВРЕМЕНЕ институције на Косову и Метохију годинама врте исту плочу "претећи" покретањем тужбе против Београда за наводни геноцид који су у јужној покрајини починиле наше снаге. И поред тога што је јасан став струке да пред Међународним судом правде спор може да покрене само држава призната у Уједињеним нацијама из Приштине не одустају од оваквог потеза, који је, уколико се буду поштовали постулати права, без икакве сумње само пуцањ упразно.

Зграда Међународног суда правде у Хагу / Фото АП

Председник Скупштине Глаук Коњуфца изјавио је да се приводе крају припреме за покретање тужбе за геноцид који је Србија, како је казао, "починила над народом Косова.

- О тужби против Србије консултоване су и најзначајније стручне личности. Од дана када је почео мандат нове владе, радили смо без престанка, сваки дан, па и данас, и могу да констатујем да је ово веома близу. Не могу да наведем конкретан месец или време, али знам да је до сада урађено много, консултовани су најважнији експерти који имају знања из ове области и мислим да је до сада урађен добар посао. Тужба је близу - рекао је Коњуфца.

Професор Правног факултета Бојан Милисављевић до сада је неколико пута објашњавао да "тзв. Косово нема легитимацију да покрене поступак пред Међународним судом правде јер није држава, а то је неопходни услов према Статуту тог суда":

- И раније је било таквих најава које нису донеле никакве резултате.

Адвокат Тома Фила сматра да држава која жели да поднесе тужбу Међународном суду правде морала да буде члан Уједињених нација, а "тзв. Косово по Резолуцији Савета безбедности 1244 - територија, а не држава". Како је истакао, није први пут да се Србији приписују ратни злочини и геноциди:

- То је почело од Вуковара 1991. године. Нешто слично је причао и Изетбеговић. Не знам ком суду Курти мисли да тужи, јер тај суд не постоји.

Адвокати су често истицали да не постоји ни правни, а ни чињенични разлог да се подноси тужба, па се она једино може тумачити као пропаганда за дневнополитичку употребу. У дискусијама које су вођене на ову тему могло се чути да "ако је геноцид извршен, њега је према свим народима извршио НАТО бомбардовањем Србије 1999. године, када су са Косова бежали и Срби и Албанци". Због НАТО бомбардовања процењује се да је око 750.000 Албанаца отишло са тзв. Косова у Албанију, Македонију и Црну Гору и вратили су се након престанка, а са друге стране, 250.000 Срба је напустило своја огњишта након престанка бомбардовања, односно протерали су их Албанци.

Из Канцеларије за Косово и Метохију су неколико пута саопштавали да је потпуно јасно да Приштина нема ни основа, а ни формалноправну могућност да тужи Србију за геноцид, те да су овакве тврдње само замајавање јавности. Занимљиво је да је премијер привремених институција на КиМ Аљбин Курти управо у свом експозеу, међу главне тачке сврстао и намере да поднесе тужбу против Србије. Касније су се појављивале информације да као саветника имају званични Загреб. Србија и Хрватска су међусобно поднеле тужбе једна против друге за геноцид, али је Међународни суд правде одбацио обе. Власти у Приштини су покушавале да играју и на карту тога да тужбу у њихово име поднесе Албанија, али, према правилима суда, то се не може догодити, јер Тирана може да "пресавије табак" само у своје име, а не у било чије.

Осим "претње" тужбама, Приштина је покушавала да сву кривицу свали на Србију и током дијалога, када су на дневном реду била питања несталих. Тако су упорно покушавали да протуре термин из Конвенције о несталима, што би могла да буде основа за каснију одговорност Србије за све жртве, српске и албанске. Ипак, то им није пошло за руком и у Декларацији у несталима је коришћен други термин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације