ЗА СВАКОГ ГОСТА СПРЕМНИ, ЗАСТАВЕ НЕ БАЦАМО: Наши, али и барјаци других држава чувају се у посебним депоима

НЕМА госта, па чак и из најмањих и Србији најудаљенијих земаља света, чији би долазак могао да изненади домаћине из државних институција, задужене да званичнике дочекају и на копља поставе нашу и заставу оних који долазе у посету. Наше, али и заставе осталих чувају, фонд стално обнављају и никада, па чак ни када се поцепају или избледе, ниједну не бацају. То није ствар закона, него поштовања своје и других земаља, културе и дипломатског бонтона.

Foto Nikola Skenderija

Зато се у државним зградама налазе нагомилане старе заставе које чекају да се донесе закон, који би требало да предвиди њихову рециклажу. Међу њима су српске, али и оне које су служиле док смо живели у "Југославијама".

Дарко Лазић, из Службе за опште послове Владе, истакао је за "Новости" да се од 2004. године, када је Скупштина Србије донела препоруку о употреби грба, заставе и химне који се налазе и у Уставу из 2006. почела да се уређује питање "тробојке".

- Имали смо проблем, на пример, са копљима, јер су још из Југославије била трокопља за југословенску, па српску и поред и партијску заставу. Онда смо их мењали, па смо осмислили да се на њима налази пречка која се не види, али омогућава да се застава постави да стоји усправно и да на сликама изгледа лепо. То су управо оне заставе које стоје иза наших државника - објаснио је Лазић. - Друге врсте застава су оне које се налазе напољу. На згради Владе и Немањиној улици имамо четири на крову, три на жутом салону и једну у дворишту. Оне су димензија од четири пута три метра, односно 12 квадрата. Увек се заставе постављају на две трећине јарбола, да се, и када се спусте на пола копља, не вуку.

Foto Nikola Skenderija

Запослени који се баве заставама сакупљају их са свих догађаја којима је наша земља била домаћин. На пример, када смо недавно угостили Покрет несврстаних у Београду, остала су сва обележја преко 100 земаља које су тада послале своје представнике у Београд. Она се чувају на полицама и испод сваке пише која је земља у питању. У питању су мање и веће, и користе се приликом следећих долазака. И тако годинама, па су нам "депои" са заставама богати. Уколико се случајно деси да институција која је домаћин нема неку у "фундусу", позајми од неке друге.

- Никада заставе не бацамо. Шаљемо их редовно на прање, пеглање. Дешавало се раније да имамо заставе које се минимално оштете, па ми не можемо да их користимо, али их дамо школама, рецимо, које их поправе и окаче. Заставе које се налазе унутра дуго трају, осетљивије су оне које су напољу. Ипак, у последње време и произвођачи користе новије материјале који су отпорнији и могу да поднесу и кишу и лошије време - објаснио је Лазић и додаје да се највише оштете када их носе приликом разних догађаја, па се у транспорту поцепају.

Foto: Foto Nikola Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

У згради Владе у Немањиној, осим просторија са актуелним државним обележјима, постоји и једна у којој заставе воде кроз историју. Овде су, на основу оригиналних изгледа, направљене заставе Карађорђа Петровића из 1804. па Регуларне устаничке војске, затим Војводска из 1811. па она по Сретењском уставу из 1835. и Кнежевине Србије из 1839. затим са Краљевског српског генералног конзулата у Ријеци 1912. до 1914. године, те српска са петокраком из 1947.

Иначе, Влада Србије недавно је усвојила став о примени одредаба Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, које се односе на употребу државне заставе и Народне заставе. Прецизира се право и могућност свих грађана и правних лица да потпуно слободно користе, употребљавају и истичу ове заставе у свим приликама за које сматрају да су пригодне. То могу несметано да раде на свим стамбеним објектима и другим приватним просторима који се користе у пословне сврхе и обављање делатности, али под одређеним условима предвиђеним законом.

Морају се поштовати правила која штите достојанство Републике Србије, па на застави не сме ништа да се испише, односно упише нити она може да се мења, не може да се користи као робни или услужни жиг, не сме да буде истакнута уколико је оштећена, не сме да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија. Такође, њом не могу да се покривају возила или други предмети, нити могу да се украшавају конференцијски столови или говорнице, осим у форми стоне заставице. Ако се сва ова правила поштују, тробојка може слободно да се вијори.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације