ОВК ЛАЖЕ МИСИЈУ ОЕБСА ДА НЕМА СРБА У ЗАТВОРИМА

СЛОБОДАН Милошевић, председник Савезне Републике Југославије (СРЈ) и Ричард Холбрук, изасланик Сједињених Америчких Држава (САД), постигли су 13. октобра 1998. године споразум о мирном решавању кризе на Косову и Метохији. Између осталог, споразумом је договорена „косовска самоуправа” односно одржавање избора на Косову и Метохији под надзором међународне заједнице.

Фото ЕПА

Такође, споразум је предвиђао стварање локалне полиције и повлачење дела припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Војске Југославије из покрајине. Споразум је предвиђао и друга решења ради заустављања оружаног сукоба у покрајини. Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Северноатлантског пакта (НАТО) добиле су задатак да спроведу надзор над ситуацијом на Косову и Метохији. Тако је 15. октобра 1998. године потписан споразум између СРЈ и НАТО, а сутрадан споразум између ОЕБС и СРЈ. Потом је на Косово и Метохију упућено 2.000 посматрача ОЕБС, а мисија је имала званичан назив Косовска верификациона мисија.

Мисија ОЕБС регистровала је бројне злочине који су извршени на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године и то преточила у два своја извештаја под насловом „Косово: како виђено, тако речено”. Први извештај обухвата период од октобра 1998. године, па до јуна 1999. године, а други покрива период од јуна до октобра 1999. године. Извештаје су превели Павле Рак и Душка Анастасијевић, а објавио их Фонд за хуманитарно право. У првом извештају налази се податак о посети мисије ОЕБС затвореничком објекту ОВК у Лапаштици. Иако штури, ти подаци су написани на основу Записника мисије ОЕБС о посети затвору у Лапаштици и састанцима чланова ОЕБС са припадницима ОВК. Записник је доступан јавности на сајту Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу.  

Рустем Мустафа, познатији под надимком Реми, био је командант Оперативне зоне Лаб. Рођен је 27. 2. 1971. године у селу Преполац код Подујева. После рата је био посланик и потпредседник партије Хашима Тачија. Представници ОЕБС су током састанка са њим затражили приступ свим затворима које је држала ОВК, као и приступ свим притвореницима. Мустафа је тај захтев одбио, како је навео, „из безбедносних разлога”. Наиме, његово образложење је било да се притвореници ОВК држе по кућама и стално се премештају у зависности од борбених дејстава и других разлога. Међутим, одобрио је члановима ОЕБС приступ одабраним притвореницима. Тада их је информисао да ће имати приступ код укупно 8 притвореника. Сви су били албанске националности и били су оптужени за пљачкање и „сарадњу са непријатељем”. Члановима ОЕБС је речено да ће бити одведени у други објекат где ће моћи да се појединачно састану са сваким притвореником. Обавештени су и да међу притвореницима ОВК нема лица српске националности. Мустафа их је обавестио и да је око 10 лица било у некој врсти кућног притвора. Правдао се да није добро информисан о правној процедури хапшења и затварања притвореника и за информације о томе упутио их је на Латифа Гашија, шефа војне полиције ОВК. Обавестио их је и да је према „кривичном ратном закону ОВК” злостављање притвореника било забрањено и да се за злостављање притвореника одговарало дисциплински.

ПОСЛЕ састанка са Мустафом, представници ОЕБС су одведени у канцеларију Латифа Гашија. Он их је информисао да је свака ОВК бригада имала у свом саставу шефа војне полиције. Сваки шеф је био овлашћен да подиже оптужнице према правилима „Војног суда” ОВК. Према његовим речима, када је неко оптужен, он се притварао на 2-3 месеца пре него што би био изведен пред суд. Суд је био састављен од већа судија, истражног судије и пороте. Сви су били адвокати или официри. Чињеницу да су цивили извођени пред војни суд правдао је одсуством политичких и правних институција на Косову и Метохији. Овај аргумент није правно прихватљив, јер су правосудни органи СРЈ били законом установљени и међународно признати.

ПРЕДСТАВНИЦИ ОЕБС су затражили од Гашија да надгледају суђења, али њихов захтев није прихваћен. Како су обавештени, у том тренутку, због безбедносне ситуације, суђења нису одржавана. Истовремено, представници ОЕБС обавештени су да је ОВК имала три затворска објекта у оквиру зоне Лапаштица. Сви су били по кућама и на тајним локацијама. Услови у затворским објектима како их је описано Гаши су „исти као и за војнике односно храна је иста и исти услови живота”. Обавестио их је да су притвореници добијали три оброка дневно, ћебад и кревете, да су имали приступ тоалету и тушевима. Према његовим речима, собу су делила 2-3 притвореника и њима је био дозвољен излазак напоље како би прикупили и исекли дрва, ради шетње и ради прања. Са друге стране, обавестио их је да су неки притвореници држани у самицама, обично они који су се сумњичили за озбиљне злочине „колаборације”. Према његовим тврдњама, нико од притвореника није био ликвидиран и сви притвореници су се налазили у предистражној фази поступка. Гаши је признао представницима ОЕБС да је ОВК имала затворе за људе које ОВК треба да „тестира“, али није објавио њихов број нити број притвореника у њима. Тестирани су људи који су били сумњиви, а желели су да се прикључе ОВК.

Када су у питању лица српске националности, Гаши је изјавио да је 10-15 лица српске националности „прошло” кроз затвореничке центре ОВК и да су сви били ослобођени. Једно лице српске националности ослобођено је 2-3 месеца раније посредством посматрачке дипломатске мисије САД на Косову и Метохији. Након разговора са Гашијем, представници ОЕБС имали су приватни разговор са заточеницима. О детаљима тих разговора нема података. Гаши није дозволио да притвореници напишу писма, а која би ОЕБС доставио њиховим породицама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације