ПОВРАТАК СТАРЕ ЧАСТИ И ДОСТОЈАНСТВА: Писма указују да су устаници предузимали многе кораке како би остварили уједињење свих Срба

КАДА је под Карађорђем, 1804. године, почео Први српски устанак, почела је, у исти мах, и борба за обнову српске државе, а идеја водиља је била да се у једној заједници обједине сви Срби и, поврх свега, створе услови за заједнички живот Срба са другим Јужним Словенима.

Фотографије: Архив Србије, Архив Војводине, Архив Београда, Архив Сану, Printscreen /РТС, Андре-Адолфе-Еугени Дисдери ( Кнез Михаило Обреновић), Народни музеј Србије, Музеј Аранђеловац

У овом смислу писао је и Светозар Марковић, истичући да су идеје српске револуције, 1804-1813, биле ослобођње и уједињење српског народа, то јест, у питању је била "мисао" која је ишла за тим, да "створи српску народну државу која би обухватила цео српски народ...

Према једном аустријском документу из 1807. године, насталом у Земуну, знаменити јунак из Првог устанка, Станоје Главаш, тражио је тада од Карађорђа да му дозволи да пређе у Угарску и тамо дигне буну. Овај му је, међутим, одговорио: "Хајдуче, мало нам је турског цара, треба још ћесара да навучемо себи на главу; причекај док ослободимо Бугарску и Босну!"

Док се, вођен резоном државника, устручавао да 1807. године пошаље своје чете у Угарску, Карађорђе, већ како је и рекао Главашу, није оклевао да преброди Дрину и тамо запали ватру устанка... Једна од првих чета која је кренула на Турке у Босни била је чета проте Смиљанића, која је 1807. године била стигла до саме Тузле...

Фотографије: Архив Србије, Архив Војводине, Архив Београда, Архив Сану, Printscreen /РТС, Андре-Адолфе-Еугени Дисдери ( Кнез Михаило Обреновић), Народни музеј Србије, Музеј Аранђеловац

Све ово чињенично доказује, да је Србија, још у време Карађорђево, себе сматрала носиоцем мисли за свеукупно народно ослобођење, "главним стожером националне акције".

Због чега су устали на оружје, и зашта се боре, какав им је ратни циљ, Срби су потанко описали заповеднику руске војске у Влашкој, генералу Прозоровском. Нагласили су да им је циљ уједињење свих српских земаља, како оних под Турском, тако и оних под Аустријом.

СЛЕДЕЋИ СВОЈЕ интересе, Русија ће још много пута потом, скоро кроз цео 19. век, затварати очи пред тежњама и интересима српског народа. У лето 1854. године, тако, она ће заједно са Енглеском, Француском и Аустријом бити чак спремна да Србију поново стави под непосредну власт султана у Цариграду...

Постоје бројна писма, из времена Првог устанка, из којих се јасно види да су устаници предузимали многе кораке како би остварили уједињење свих Срба кроз заједничку борбу против Турске. У писму Карађорђа и других старешина пивском архимандриту Арсенију у Херцеговини од 27. августа 1804. године, на пример, говори се о повезивању српских устаника са Херцеговцима и Босанцима, о освајању Сарајева и заплени небројеног блага које се у њему налази, а које су "Турци уграбили од предака наших", уз нагласак, да "ми нисмо туђега жудни већ онога само што је од векова наше".

У Карађорђевом писму Петру I, црногорском владици на Цетињу, из априла 1806, указује се на нужност заједничке борбе Црногораца, Бокеља, Далматинаца "на обшчеје свију Серба избавленије", а од чега зависи повратак "сербским земљама" старе части и достојанства, као и остварење "неразрешивог сојуза гражданства". У писму Божидара Грујовића Србима у Трсту од 7. августа 1806. године, опет, говори се о ишчекивању часа када ће и Срби моћи рећи: "И ми имамо отечество наше - независимо, самостојашче, ми нисмо више слуге турске... него смо слободни Србљи, гди год смо, јербо имамо слободно отечество своје..." (Божидар Грујовић, 1778-1807, професор Универзитета у Харкову. У Србију прешао 1805. и постао секретар Правитељствујушчег совјета. Био, како је рекао Вук Караџић, и "претсједник и секретар и писар и све".)

"НАЧЕРТАНИЈЕ" ПРВИ ПРОГРАМ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

ПРВИ ПИСАНИ и свеобухатан програм српске националне политике, и политике српске државе, формулисан је, међутим, тек 1844. године. То је било дело Илије Гарашанина, сина марвеног трговџа Хаџи-Милутина Савића из села Гараша под Букуљом, убијеног по налогу кнеза Михаила. Мудар и спреман државник, Гарашанин је имао да се рве са многим тешкоћама. Имао је великих проблема и са кнезом Милошем, који га је оптуживао да се "носи претерано амбициозним плановима" и да му је циљ - "да постане кнезом Србије. Тај Гарашанинов програм био је знаменито "Начертаније", онај тајни спис којим је ударен темељ српској државној мисли, заснованој на идеји уједињења српског народа а по могућности и уједињења свих Јужних Словена. На ово упућује и летак који је растуран у мартовским данима 1848. године, када је Србија била захваћена револуционарним врењем због вести о збивањима у Аустрији. Тим летком, Срби су позивани да збаце турску власт и оснују југословенску краљевину са Србијом, Босном, Бугарском, Хрватском, Славонијом, Сремом, Далмацијом и јужном Угарском. За Гарашаниново "Начертаније" политички мислилац, гимназијски професор и дипломата Владимир Карић је рекао да оно представља "прапочетак" српског националног програма, а истакнути савремени историчар Михајло Војводић да је у питању програм ослобођења и уједињења српског народа, програм националних задатака Србије. Како је поуздано утврђено, "Начертаније" је настало у време када су пољски емигранти, припремајући заверу против Русије, стигли и до, тада, вазалне Србије. Настало је оно, дакле, под њиховим директним, али ипак не и пресудним утицајем. Појави "Начертанија" претходила су два документа - "Савети" кнеза Адама Чарториског, вође пољске емиграције, и план Чеха Франтишека Заха - "Словенска политика Србије". Ваља истаћи да је Илија Гарашанин прихватио само основне идеје пољских емиграната.

Фотографије: Архив Србије, Архив Војводине, Архив Београда, Архив Сану, Printscreen /РТС, Андре-Адолфе-Еугени Дисдери ( Кнез Михаило Обреновић), Народни музеј Србије, Музеј Аранђеловац

СВОЈЕ "САВЕТЕ" Србији Адам Чарторски је написао у јануару 1843. године, при чему му је било главно - да Србију одврати од Русије. Основно у "Саветима" била је порука Србији, како то каже и Драгослав Страњаковић, да се она "мора трудити да своје положеније побољша" ако не жели да доживи "скору пропаст и конац свога савременог бити". А да би то постигла, Србија мора радити на свом увећању - на рачун турског царства које пропада, али не улазећи, притом, у отворени сукоб са Портом.

Аустрији и Русији, Србија не сме да верује, Аустрији и мање него Русији, јер она одавно има жељу да првом приликом припоји себи и Србију и остале земље на Балкану.
По Адаму Чарториском, за Србију би било најбоље да се што више ослони на Француску и Енглеску.

Свој план "Словенске политике Србије", Франтишек Зах, агент кнеза Чарториског, који је дошао у Србију 1843. године, написао је, према Љубомиру Дурковићу, управо на захтев Илије Гарашанина.

Кад се "план" добро размотри, не би се никако могло рећи да се Зах стриктно држао "Савета" Чарториског. Прво и главно код Заха било је то да је он сматрао да "основна црта и темељ српске политике" мора бити политика југословенска, а да ће се југословенско питање "само чрез оружје и рат решити и окончати моћи".

Према Васи Чубриловићу, Гарашанин се са "неким стварима " у Заховом плану није слагао. И то треба управо да је било оно што је и навело Гарашанина да формулише своју концепцију државне политике Србије, да напише "Програм спољне и националне политике", краће речено - "Начертаније", које је у сваком случају дело за се, а никако неки препричани садржај мисли и идеја Франтишека Заха, или пак неког другог.

Препоручујемо

Политика

0 9

ХАОС КОД БЛОКАДЕРА НЕ ЈЕЊАВА: Штимац подмеће слике од прошле године, демаскирале га колеге!

29. 01. 2026. у 22:27

Политика

0 0

НЕМА ЗАШТИЋЕНИХ: Историјска заплена дроге потврда одлучне борбе државе против криминала

29. 01. 2026. у 21:35

Политика

0 13

САМО ДА НАМ ТРАКЕ ПОДЕЛЕ, КО ЋЕ ЖУТЕ, КО ПЛАВЕ! Вучевић оштро реаговао на поступке Клеутове и Ђокића

29. 01. 2026. у 21:26

Политика

0 15

ПРЕМИЈЕР СПАЈИЋ БЕЗ КОМПАСА, АФЕРЕ ЈЕДУ ДРЖАВУ: Све се распада, а крив је наравно – Вучић!

29. 01. 2026. у 18:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације