ОТПОР УНАПРЕД ДАТИМ ФОРМУЛАМА И КАЛУПИМА: Како су српски комунисти проглашавани агентима и провокаторима

др Бранислав Глигоријевић

06. 10. 2022. у 15:58

ИДЕОЛОШКЕ БОРБЕ борбе против српског дела покрета, са назнакама "искорењења социјалдемократских традиција", почиње нагло, оног тренутка када је КПЈ била приморана да прихвати политику разбијања Југославије у процесу "бољшевизације".

ОТПОР УНАПРЕД ДАТИМ ФОРМУЛАМА И КАЛУПИМА: Како су српски комунисти проглашавани агентима и провокаторима

Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

Још се 1923. године у југословенском теоријском часопису могло писати о Димитрију Туцовићу и Душану Поповићу као о теоретичарима који марксизам нису схватали као "збир готових и унапред даних формула и калупа", могло се расправљати о томе да они нису подносили "просто и слепо подржавање и пресађивање марксизма из других земаља на наше тле и цео њихов плодни и интензивни рад кретао се у томе правцу, да марксизам, као општу теорију радничке класе, примене на нашу стварност". Још су се половином 1924. године, приликом обележавања десетогодишњице Туцовићеве погибије, комунисти отимали на његовом гробу са социјалистима о његово идејно наслеђе, а управо те године настаје заокрет, и комунисти се не само одричу тога наслеђа већ започињу идеолошку борбу против Туцовићевог дела. На новембарском пленуму ЦК, представници тзв. левице појаву опозиције у партији повезују с негативним оценама Туцовићевог деловања у време рата, и све то чине под паролом - "за линију Коминтерне или против ње": "Ми идемо путем Коминтеме", говорили су они. "Мора бити свако прегажен ко му се супротставља." [...]

Легитимација Комунистичког универзитета националних мањина Запада/Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

Поуке овог схватања су јасне: комунистичке партије се могу идеолошки изграђивати само из једног изворишта, онога у Москви. Да би отклонио утицај и оних "добрих страна" српске социјалдемократије, Милан Горкић је знатно раније у теоријском часопису, ревидирао Лењинова схватања о њеном интернационалистичком ставу у току рата. Он ће утврдити да је такав став био "неконсеквентно револуционаран, немарксистички и нелењинистички", па, сходно томе, он не може југословенским комунистима да служи као пример за углед у њиховом држању према империјалистичком рату и ратној опасности.

Анте Цилига/Фото: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда и Википедија

СВЕ СЕ ТО, У СТВАРИ, могло тумачити новом теоријском шемом Коминтерне, по којој Србија није водила одбрамбени већ империјалистички рат, и у томе рату поробила све друге југословенске народе. Југословенски комунисти на КУНМЗ (Комунистички универзитет националних мањина Запада) су учинили да је Туцовић, самим тим што је погинуо у том рату у униформи српске војске, не само "империјалист" него и "социјалшовинист", заправо, "агент и провокатор у српској социјалдемократској партији" (изјава Божидара Масларића, предавача на КУНМЗ). У децембру 1929. вођена је жестока расправа на КУНМЗ-у, због, истицања Туцовићеве слике на зидним новинама. Та појава је оштро осуђена, јер се сматрало да је недостојно да његова фотографија може бити на истом месту где су и фотоси Ђержинског, преминулог комесара ГПУ. Таквим идеолошким ставом Коминтерна, односно Балканска комунистичка федерација, доприносили су националном подвајању југословенских комуниста. Сваки отпор таквој националној политици који је долазио од стране комуниста из Србије квалификован је као "служење интересима српске буржоазије". То је, ипак, различито примано у чланству. Догађало се нешто слично као и у чехословачкој партији: тамо је због отпора Коминтерни њен вођ Шмерал квалификован као "опортунист", сарадник чешке буржоазије и сл.; у све то нису веровали чешки комунисти али су тим квалификацијама придавали значаја немачки и словачки комунисти. У југословенској партији пак кад се говори о Сими Марковићу као "опортунисти" и "агенту" српске буржоазије, у то не верују сви српски комунисти, али томе поклањају пажњу хрватски и комунисти друге народности. Према расположивој документацији, против идејног утицаја Туцовића, против групе партијске опозиције, на челу са Симом Марковићем, иступају понајвише хрватски комунисти: Анте Цилига, Ђуро Цвијић, Владимир Ћопић, Иво Бајкас, Златко Шнајдер. Тиме они само понављају схватања представника Коминтерне и Балканске комунистичке федерације: Мануилског, Стаљина, Скрипника, Коларова, Димитрова...

БОНУС ВИДЕО: Јунак спасао Скопље од нових жртава: Ко је био Максим који је први подвижник Вечерњих новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СТРЕС И ПСИХОЛОШКЕ ЗАМКЕ: Докторка открива које грешке Срби често праве током ПОСТА