КАКО СУ СЕ НЕМЦИ БОРИЛИ ПРОТИВ РУСА: Нацистичке припреме и Хитлеров план за напад

Владимир Медински

30. 06. 2022. у 10:00

ЗАШТО су Хитлерови стратези плану напада на СССР дали име Барбаросе - средњовековног немачког војсковође који се удавио у реци током освајачког похода? То је загонетка. Биће да су лоше познавали историју. Не у боју, не од рана, чак ни од отрова, само је уронио у воду, не знајући шта га чека. Дати походу на Русију назив "Операција Барбароса" био је лош предзнак.

КАКО СУ СЕ НЕМЦИ БОРИЛИ ПРОТИВ РУСА: Нацистичке припреме и Хитлеров план за напад

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Разрадио га је будући заробљени фелдмаршал, тада још увек ратни, који је прошао Француску, Србију, Пољску, Белгију - генерал Фридрих Паулус. Он такође, начелно, није баш најсрећнија фигура, али то ће се испоставити тек касније.

Основни услов за успех "Операције Барбароса" нису били фактор изненађења, нити стварање вишеструког преимућства на правцима главног удара. Нити напади тенковским клиновима, па чак ни успешно избегавање Припјатских мочвара, које се упорно спомињу од једне до друге варијанте плана.

Главни предуслов за победу била је краткотрајност рата.

Кажу да је Хитлер негирао ауторство термина "блицкриг", "муњевити рат". Чак се жалио што му га приписују. Али у сваком од докумената који се односе на "Барбаросу" истиче се:

Директива бр. 21. Врховне команде ("Операција Барбароса"). Став Фирера. Бр. 33408. Штампано у девет примерака. Строго поверљиво. Потпис: Адолф Хитлер 18. 12. 1940. "Немачке оружане снаге морају бити спремне да поразе совјетску Русију током краткотрајне кампање, и пре него што буде завршен рат против Енглеске." Из директиве о стратешкој консолидацији и размештању трупа ("Операција Барбароса"). Генералштаб. Оперативно одељење. Бр. 050/41. Штампано у 20 примерака. Строго поверљиво. Само за командни кадар. 31. 1. 1941. године.

"ОПЕРАЦИЈЕ МОРАЈУ бити изведене тако да се дубоким клинастим продором тенковских снага уништи целокупна маса руске војске, стациониране у западној Русији. Притом је потребно онемогућити повлачење руских трупа у простране унутрашње рејоне земље."

Два до три месеца. Максимум - пет. И није то лакомислена убеђеност у победу - од те националне словенске болести генерали Вермахта нису боловали. Био је то план, базиран на читавој претходној success story - историји успеха немачког оружја. На читаву кампању у Француској потрошили су свега 14 дана, а у Пољској - 18, четири дана више. Немачка је очекивала од свог Фирера, а Фирер од свог Вермахта - блицкриг.

Већ крајем јула 1941. године, месец дана од почетка рата, немачка команда је сматрала да ће циљеви "Барбаросе" бити постигнути у веома кратком року. Москва и Лењинград, према плану - 25. августа. Волга - почетком октобра. Баку и Батуми - почетком новембра.

Тим плановима није било суђено да се остваре ни 25. августа, ни 25. децембра. Никада. Мада сам ја уверен: Хитлер је изгубио рат од Црвене армије - а ја не правим разлику између њених херојских војника и њеног руководства - већ у августу 1941. године, када је "Операција Барбароса" прекинута.

Највеће несреће, жртве и страдања тек су били пред совјетским народом. Много пута ће се чинити да Русија виси о кончићу. Али више се ништа није могло променити. Немачка није могла да води дуготрајни рат у Русији.

НАЦИСТИ СУ ПЛАНСКИ ПОДСТИЦАЛИ ВОЈСКУ НА ЗЛОЧИНЕ

ТОКОМ ископавања немачких гробова из рата међу личним стварима немачких војника проналазили су упутство "Војна обука у армији". Познати су ми такви проналасци у мојој Липецкој области. Oво упутство су проналазили и у другим местима.

"Памти величину и победу Немачке. Ради своје личне славе дужан си да убијеш најмање 100 Руса. Ти немаш ни срца, ни нерава - у рату ти нису потребни. Затри у себи сажаљење и саосећање и убиј сваког Руса; не обазири се да ли је пред тобом старац, жена, девојка или дечак. Убијај! Тиме ћеш спасти сопствени живот, обезбедити будућност својој породици и стећи вечну славу."

Упутство не позива војника да убија комесаре, него све Русе - жене, девојке, дечаке. То није упутство за некакве есесовске главосече, нити за казнене одреде. Него за обичне редове у сивој пешадијској униформи. За наше политичке активисте Врховна команда немачких оружаних снага ОКВ - Oberkommando der Wehrmacht, прописала је посебну процедуру: "Политички комесари као представници руководства непријатељских војних снага распознају се по посебном знаку на рукавима - црвеној звезди са златним српом и чекићем. Њих треба одмах, односно још на бојишту, одвајати од других ратних заробљеника... Комесарима се не признаје статус војника; на њих се не односе одредбе међународног права о ратним заробљеницима. Пошто буду издвојени, морају се ликвидирати... Егзекуција политичких комесара... извршава се неопажено, по наређењу официра."

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Генерал Фридрих Паулус и Хитлер

Руководство Вермахта је плански подстицало војску на казнене операције. Од самог почетка Немци су рат на Истоку устројили по другачијим принципима него на Западу. Када би немачки војник улазио у француски или дански град, такође је имао јасну инструкцију - да се коректно понаша према мирном становништву.

НА СОВЈЕТСКОЈ територији немачки војник је био званично ослобођен одговорности за било какав злочин против становништва. Такође према инструкцији - о такозваном посебном поступку - штампаној још пре рата. Силовање совјетске жене/девојке/девојчице које би починио војник Вермахта, узгред, није сматрано злочином. Никаквим.

Наравно! На Западу су живеле цивилизованије више расе, скоро па Германи. Чак ни Јевреје у окупираној Европи из неког разлога нису убијали на лицу места, већ су их најпре слали на Исток. Руси су пак - нижа бића.

"Сто осамдесет милионa људи, мешавина раса и народа, чија имена је немогуће изговорити и чија је физичка природа таква да једино што је са њима могуће учинити јесте - стрељати без икаквог сажаљења и милосрђа."

Тако је говорио рајхсфирер Хенрих Химлер.

Не, циљ нациста није било уништење комуниста. Циљ нациста је било уништење Руса. Совјета. Словена. Татара. Башкираца. Кавказаца. Узбека. Казаха. Свих тих нижих бића, која, осим од свих својих непознатих источњачких болести, болују и од западњачке болести комунизма. А нациста је био сваки војник - ако не у души, или по уверењу, онда према заклетви датој Фиреру.

А октобра 1941. године Хитлер је говорио: "Поред великих речних прелаза морају нићи немачки градови, у којима ће бити смештени Вермахт, полиција, управни апарат и партија. Покрај путева ће бити оснивана немачка сеоска газдинства, па ће монотона азијатска степа убрзо сасвим другачије изгледати. Кроз десет година тамо ће се населити четири милиона, а кроз 20 година - 10 милиона Немаца. У руске градове, оне који преживе рат - Москва и Лењинград не смеју да га преживе ни у најмањој мери - немачка нога не сме да крочи. Они треба да вегетирају у сопственом измету, подаље од немачких путева."

РУСИ СПРЕЧИЛИ ДА СЕ СВЕТ НАЂЕ ПОД ХИТЛЕРОВОМ ЧИЗМОМ

ДЕФЕТИСТИ КАЖУ да би нас нацисти, освојивши Русију, спасли комунизма. Тачно, спасли би нас. Само зато да би истог тренутка успоставили нацизам. А за нас у том систему не би било места. Историја свих народа СССР претворила би се у историју припадника ниже врсте, робова, цивилизацијских изгнаника. Узгред, то не би била судбина само становника СССР него и готово целе Европе.

Да мало објасним овај једноставан став.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Они су зауставили и победили нацистичку армаду

Европљанима су у систему "новог поретка" биле намењене различите улоге, у пуној сагласности са расном теоријом. За категорију А, "нордијске народе" - била је предвиђена постепена германизација и асимилација у победнички народ. Теорија нацизма је доследно сматрала "својима", што ће рећи скоро аријевцима: Норвежaне, све Скандинавце уопште, Данце и Холанђане. Они сами можда и нису тако мислили, али под окупацијом и нису имали много избора. Декларисати се као "другоразредни аријевац" било је неупоредиво перспективније.

Са извесном резервом нацисти су подносили особе категорије Б плус - Англосаксонце (ипак су они Саксонци - такође Германи, само острвски) и категорије Б минус - Французе (свакако дегенерисане древне Франке - нечисте крви, наравно, али су их ипак прихватали као "делимично своје").

СТВАРИ СУ СТАЈАЛЕ много горе са категоријом Ц - онима, који су се, како се сматрало, од аријеваца разликовали - генетски. Имао си несрећу да се родиш као Пољак? Па, твоја судбина је већ запечаћена. Положај кмета у Русији током владавине Николаја I - па то је песма тријумфалног хуманизма у поређењу са судбином овога роба.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

Црвеноармејци крећу у контраофанзиву код Москве

Категорија Ц - то су они којима је у Трећем рајху априори била намењена судбина послуге и пољопривредника, људи без квалификација и образовања, бесловесне марве. Нешто мало писменије стоке уколико су били Западни Словени. Мада је Фирер лично из неког разлога Чехе посебно презирао. Очигледно, после Минхена.

Хитлер се борио против комунизма? То не стоји.

Узмимо Пољску - обична буржоаска земља. Никакве комунистичке заразе. Без обзира на то окупациони режим у Пољској био је неупоредиво жешћи него у Француској, и тим пре него у Данској. Пољаке је требало претворити у теглећу марву. Чеси би били или понемчени (они плавокоси), или протерани у села, без могућности да се школују (црномањасти, тамносмеђи и, по свему судећи, риђи).

О Јеврејима је, претпостављам, излишно и говорити - све је јасно. Њима је у Рајху била предодређена будућност искључиво као сировине за производњу перика и домаћег сапуна.

То није хорор филм. То је државна стратегија, која је доследно спровођена. Убеђен сам да би Трећи рајх, да је победио СССР и успео да искористи наше колосалне ресурсе, успео да победи и Британију. А онда у савезу са Јапаном и - САД. Читав свет је могао да се нађе под Хитлеровом чизмом.

Каква би тада била судбина афричких црнаца и семитских народа Истока - остављам читаочевој имагинацији.

ДРЖАВНИ ПЛАН "ОСТ" ПРЕДВИЂАО ИСЕЉЕЊЕ СТО МИЛИОНА ЉУДИ

ПОСЛЕ РАТА живео је у Немачкој извесни немачки професор, агроном Конрад Мајер. У Хитлерово време био је у служби у Рајхскомесаријату за јачање немачке државности (на чијем је челу био Химлер лично) и напредовао је у звању СС до оберфирера. После рата се појавио пред Нирнбершким судом. Али се - извукао. Наводно је руководио одељењем за планирање, пројектујући на који начин ће се обнављати ратом разрушене територије. На крају су га пустили на слободу право из суднице.

Једини доказ постојања плана "Ост" на Нирнбершком процесу били су само "Коментари и сугестије на Генерални план 'Ост' рајхсфирера СС армије", које је 27. априла 1942. године потписао Е. Вецел - начелник одељења колонизације Прве главне политичке управе "источног министарства". План је био похрањен у немачким архивама до краја осамдесетих година ХХ века. Под ознаком "супертајно" налазио се обиман документ, који нам данас изазива најтужније асоцијације. Пронађен је тек крајем осамдесетих година ХХ века. А постао је доступан у дигиталном облику тек у децембру 2009. године. (Скенирани документи на немачком: gplanost.x-berg.de/gplanost.html.)

Вецел пише о томе, "на који начин је могуће очувати немачку доминацију на дуге стазе пред огромном биолошком снагом руског народа". Познавање овог документа тера нас да се замислимо над тиме колико су заправо аморалне многе реалије које су за нас данас потпуно уобичајене.

Доктор Вецел почиње, онако како треба, навођењем ставова својих "научних" претходника. Тако је, на пример, познати немачки научник проф. Абел "видео само следеће могућности решења овог проблема: или потпуно уништење руског народа, или германизацију оног његовог дела који има очигледне одлике нордијске расе. Ти веома озбиљни Абелови ставови заслужују велику пажњу". Ствар је пре свега у томе да Русе треба уништити као народ, изоловати их.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КЊИГЕ ВЛАДИМИРА МЕДИНСКОГ "РАТ - МИТОВИ СССР 1939 - 1945" И ВИКИПЕДИЈА

План „Ост“ у стварности: Немачка и руска деца

ПРВИ КОРАК у успешном уништењу Руса као народа јесте његова изолација. Пре свега треба обезбедити поделу територије на којој живе Руси на различите политичке области. Русу из Горковског генералног комесаријата мора бити усађен осећај да се он по нечему разликује од Руса из Тулског генералног комесаријата. Примитивни полуевропејци су савршени робови. Тој маси расно инфериорних, глупих људи неопходно је да имају некога ко их води.

Есесовски Државни план је неопходно пажљиво ишчитавати. По њему се исељава око сто милиона људи. Треба ослободити земљу за немачке досељенике. Опростите, а куда се исељавају? На Урал. У Сибир. Али не брзо и не у исто време - многи ће у том процесу умрети. Или ће бити убијени.

А ево ради чега би било корисно да са њиме упознамо неке наше пријатеље у суседним земљама, у којима данас најчешће слушамо о томе да су Хитлер и Стаљин једно те исто. За исељавање са сопствене територије у шестој фази, примера ради, било је предвиђено 95% Пољака, 50% Естонаца, 70% Летонаца, 85% Литванаца, 50% Француза и Чеха.

Сви они, услед генетске инфериорности, према мишљењу научника у униформама са лобањама на реверима - "нису били прикладни за германизацију", те стога нису могли претендовати да се сврстају у господску расу. Изволите, господо, у Сибир.

И план "Ост" уводи маркгрофовије: Ингерманландија, Готенхау. Било је планирано да се из Лењинградске области градско становништво са три милиона "смањи" на двеста хиљада људи.

План је детаљно разрађен само за првих неколико година, обележене су територије, временске одреднице. Даље је план "Ост" ваљало развијати у складу са постигнутим резултатима.

СТАЉИН НИЈЕ ВЕРОВАО ХИТЛЕРУ

МИТ О ПРИЈАТЕЉСТВУ с Хитлером свакако би опстајао захваљујући интелектуалним "кухињама" и центрима моћи на Западу, да не постоје две чудне околности, и то лингвистичког карактера. То је једна од оних ситуација када буквално две речи имају већу тежину од хрпа докумената. Добро смо запамтили: с Немачком смо имали споразум о пријатељству. А напад на СССР је одмах окарактерисан као вероломство.Вероломство подразумева да је вера постојала. А пријатељство је пријатељство, како год окренеш. Тако отприлике размишља обичан човек. И он је, разуме се, у праву, али само уколико се све то примени на свакодневни нормалан људски живот. У политици су такве норме непримењиве. Односно, за јавност (и у јавности) политичари се, наравно, руководе општеприхваћеним моралним нормама и интересима народа, али у пракси поступају у складу с личним интересима, у најбољем случају с интересима својих партија и кланова. Споразум о пријатељству у септембру 1939. само је данак цинизму реалне политике. Једнако се успешно, ради добијања на времену за размештање армије, могао потписати и споразум о вечној љубави. Истина, таква формулација у дипломатској пракси није уобичајена. Узгред, Стаљин је имао довољно разлога да не верује Черчилу, баш као ни вођи нацистичке Немачке. Ко је, ако не Черчил, много пута изјављивао да СССР "не може бити савезник ни у каквим околностима"? Зар није уз његово непосредно учешће планиран напад Енглеске на СССР, током совјетско-финског рата, када су се савезници спремали да бомбардују нафтна постројења у Бакуу? А Стаљину је још било свеже сећање на искуство из Кримског рата и интервенцију из 1918. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КИНЕСКИ РАЗАРАЧ: Ово је једна од најсмртоноснијих интерконтиненталних ракета - до Америке може стићи за 20 минута