УКРАЈИНИ ПРЕЧИЦА, БАЛКАНУ ЋОРСОКАК: ЕК јуче препоручила да се Кијеву додели статус кандидата за чланство ЕУ

СВЕ велике речи и бусање у груди европских званичника о високим демократским, економским и вредносним критеријумима да би се напредовало ка чланству ЕУ јуче су пали у воду одлуком Европске комисије да препоручи давање статуса кандидата Украјини и Молдавији.

Фото АП

Напредовање ових земаља преко реда још један је снажан шамар земљама са Западног Балкана, које су годинама у бриселској чекаоници и пред које се стално испоручују нови захтеви и уцене, а не нуди ништа заузврат.

Тако Србија, која је од земаља региона највише напредовала у интеграцијама, у јуну неће добити зелено светло за отварање нових кластера, јер је Београду изнет отворен захтев да се прикључи санкцијама Русији. Уз то, нашој земљи "на мала врата" уводи и захтеве да призна тзв. Косово, иако таквог услова нема у преговарачким документима ЕУ.

Северна Македонија, која је чак променила и име да би задовољила Брисел, још није започела преговоре. Ту одлуку чека и Тирана. У највећем застоју је Босна и Херцеговина која ни 17 година од ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању још није добила статус кандидата.

Државама региона мала је утеха чињеница да је руско-украјински сукоб убрзао одлуку Брисела да награди Кијев, али може бити велико отрежњење то што се напредак ка ЕУ очигледно мери искључиво политичким критеријумима.

- Украјинци су спремни да умру да би одбранили своје европске аспирације - изјавила је јуче председница ЕК Урсула фон дер Лајен.

Сада остаје да кандидатура Украјине буде потврђена крајем следеће седмице, 23. и 24. јуна на Самиту ЕУ у Бриселу. Ту би, међутим, могао да настане проблем, јер се ова одлука доноси консензусом, а и француски председник Емануел Макрон признао је да има чланица ЕУ које имају резерве према питању:

- Радимо то, јер је рат и јер мислимо да је добро. То је промишљена одлука Немачке, Италије, Румуније и Француске. Више других земаља подржава ту одлуку, као Пољска, на пример, али има и других које су суздржаније. Следећих дана радићемо на томе.

- Кандидатура значи тек почетак процеса који може да траје годинама. Узмимо за пример Србију која је већ осам година кандидат и отвара преговарачка поглавља.

И други европски лидери упозорили су да Западни Балкан не сме бити запостављен и гурнут у ћорсокак. Аустријски шеф дипломатије Александер Шаленберг поручио је да ЕУ има одговорност, не само према Украјини, већ и према државама нашег региона. Он је рекао да не сме бити кандидата прве и друге класе, и да се створи утисак да поједине земље стоје у зауставној траци, и то годинама, а Украјина пролази поред њих.

- Балкан није споредно, већ главно двориште унутар ЕУ. Не смемо бити слепи на једно око. Русија и изван Украјине има могућност да буде реметилачки фактор. Без иједног метка могли би изазвати немире на Балкану. Због тога је у нашем интересау да се узме у обзир целокупно суседство - нагласио је Шаленберг.

Сличне поруке послате су јуче и са Охрида, са маргина Преспа форума. Европски комесар за проширење Оливер Вархељи, који се укључио видео-линком, поручио је да је Западни Балкан приоритет за ЕУ и да ће Брисел пружити пуну подршку како земље региона не би морале да зависе од руских енергената.

- Западни Балкан припада Европи, лидери ЕУ дају подршку европској перспективи региона.

- Ово би послало поруку не само БиХ, већ свакој земљи Западног Балкана, да се у Бриселу заиста нешто дешава и да заиста постоји јака политичка воља да се нешто уради.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације