ПОДИЗАЊЕ ВОЈСКЕ ПРОБУДИЛО АГЕНТЕ: Случај Пољака приведених у Чачку отворио питање колико је Србија "покривена" шпијунима

Р. ДРАГОВИЋ

17. 05. 2022. у 09:00

ЧВРСТО одбијање владе у Београду да уведе санкције Русији и инсистирање на статусу војне неутралности, али и набавка наоружања из света и велика улагања у домаћу војну индустрију дигли су на ноге око 200 страних обавештајаца, колико се процењује да их делује у Србији.

ПОДИЗАЊЕ ВОЈСКЕ ПРОБУДИЛО АГЕНТЕ: Случај Пољака приведених у Чачку отворио питање колико је Србија покривена шпијунима

Фото Shutterstock

Према сазнањима "Новости", огромна већина иностраних агената већ дуже време је под контраобавештајним кишобраном, али последњих месеци учестале су рокаде странаца који по налогу својих служби прикупљају информације о нашој земљи.

Случај двојице пољских држављана, ухваћених у фотографисању прилаза и погона фабрике муниције "Слобода" у Чачку, како оцењују познаваоци деловања и метода обавештајних агенција, добро одсликава њихове методе и циљеве.

Јер, како тврде, задатак испостава обавештајних агенција одавно није пребројавање тенкова и топова и скицирање распореда јединица. Страни обавештајни центри, данас, заинтересовани су пре свега за процес доношења политичких одлука, знатно пре него што оне уопште дођу на ред.

То се односи пре свега на српско тихо лобирање у свету за повлачење признавања Косова и Метохије, будући положај Републике Српске, али и утицај који Србија остварује у Црној Гори и Северној Македонији. Такође, будно прате примену технологија у војној индустрији, будуће набавке производних линија, њихове модификације и могућности за проширење лепезе производа. У овим оквирима је војноиндустријска шпијунажа, као и процес доношења одлука везаних за набавку софистициране војне технике, какви су борбени авиони, ПВО и радарски системи, дронови, ракетна муниција...

- Збивања у Србији прате и мале и велике земље - преноси нам високопозиционирани саговорник из домаћег безбедносног сектора. - Од "великих", традиционално су добро позиционирани Британци, САД, Немци и Руси. Израелске и турске службе не заобилазе ниједну важну тачку у овом делу света. Од регионалних "сила" код нас су најактивнији Хрвати, а у дифузној форми и Албанци. Ипак, сматра се да суседске службе раде као "прекидач", што значи да углавном делују у сенци неке друге, веће обавештајне структуре, која њихову делатност по потреби "пали" и "гаси".

Међу најактивнијим агентурама на овим просторима је британска МИ-6, чије је деловање углавном усмерено на "сузбијање малигног утицаја Русије" на Балкану. Од почетка рата у Украјини, њихов задатак је ширење своје меке и тврде моћи са задатком да приволи Београд да се придружи санкцијама, али и активније укључи у бриселску антируску кампању. Британци су у Србији традиционално присутни, преко више нивоа агентурног деловања. Велику улогу су имали у процесу распада Југославије, као и у деценији после тога.

Британци су инсталирали логистички обавештајни центар у Сарајеву, из којег покривају цео Балкан, а реактивирана су и најмање два њихова обавештајна центра у Београду. Они су додатно мотивисани за рад у региону јер се труде да очувају уцењивачки потенцијал и према државама ЕУ. У том послу изузетно важну улогу и данас има некадашњи шеф Ми-6 Ентони Монктон, који је више пута проваљен да у својој бечкој филијали прикупља информације чији су фокус лидери Србије и Републике Српске.

Хапшење Пољака затечених у сликању чачанске фабрике муниције политички аналитичар Драгомир Анђелковић види као израз нешто снажнијег присуства антируски опредељених држава. Он, међутим, тврди да је Србија већ дуго у непрекидном фокусу страних обавештајних служби и да актуелни тренутак у том смислу не представља изузетак:

- Слабе државе оваквим маневрима покушавају да стекну неку врсту предности, али са информацијама које тим методама прикупе свакако не могу да утичу на доношење најважнијих одлука наше земље. Велике силе, са друге стране, то могу, али то свакако не чине ситним шпијунским акцијама.

Иако је утисак да су западне агентуре неупоредиво активније, није тајна да и Русија има своје снажне испоставе у Србији. О томе сведочи и случај из 2019. године, када је објављен снимак "радног" сусрета руског пуковника, иначе припадника војне службе безбедности, са сарадником из Србије. Проваљено је тада да је на снимку руски изасланик одбране Георгиј Клебан, у то време стално стациониран на обавештајном раду у руској амбасади у Београду.

НЕСТАЛА ДОКУМЕНТАЦИЈА

ВОЈНА индустрија најчешћа је мета стране шпијунаже, а у Србији је забележно више покушаја проваљивања у систем развоја и производње оружја и муниције. Крајем 2019. године јавност је тако сазнала за крађу техничко-технолошке документације из фабрике "Први партизан" за производњу муниције калибра 12,7 милиметара. Реч је о калибру који је међу најтраженијим у свету, на чијој се производњи добро зарађује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)