ХАГ ПОНОВО ОРУЂЕ ЗА ПРИТИСАК НА СРБИЈУ: Брамерц у Савету безбедности УН упоредио нашу земљу са Руандом, поменувши мурал Младићу

С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ - С. Ј. МАТИЋ

15. 12. 2021. у 09:00

ПОСЛЕ око 1.200 година затвора на које су српски генерали, војници и званичници осуђени, плус шест доживотних казни, стотина хиљада страница доказних материјала послатих у Хаг и скоро 30 година хашког стажа, из Механизма за кривичне трибунале и даље "цеде" нове захтеве које користе као политички притисак на Србију.

ХАГ ПОНОВО ОРУЂЕ ЗА ПРИТИСАК НА СРБИЈУ: Брамерц у Савету безбедности УН упоредио нашу земљу са Руандом, поменувши мурал Младићу

Зграда суда у Хагу

Тако је у понедељак, пред Саветом безбедности УН на којој је поднет извештај о раду суда, опет синхронизовано преко његовог председника Кармела Ађијуса, тужиоца Сержа Брамерца и амбасадора САД, Велике Британије и Норвешке, послата порука да Београд мора да ухапси и изручи радикале Вјерицу Радету и Петра Јојића, који су оптужени за непоштовање суда, иако нема законских основа за то. Осим тога, случај мурала бившем генералу Републике Српске Ратку Младићу у Београду подигнут је на међународни ниво.

Брамерц је тако поручио да се на тај начин величају ратни злочинци:

- Мурал Младићу у Београду и објава екстремистичких група из дијаспоре Руанде имају једну тужну заједничку ствар. Они показују да данас, више од 25 година касније, постоје и даље они који негирају, релативизују и минимизују пресуде суда о геноциду, злочинима против човечности и ратним злочинима.

У његовом излагању није, на пример, поменута Хрватска, иако је, рецимо, пре само три дана у загребачком насељу Ланиште освануо мурал с ликом хрватског генерала Слободана Праљка, који је осуђен у Хашком трибуналу, а након пресуде убио се у судници испијањем отрова. Такође, у септембру Корански мост је одлуком карловачког градског већа добио име по специјалној јединици "Гром" чији је припадник Михајло Храстов убио 13 разоружаних војника ЈНА, због чега га је Врховни суд осудио као ратног злочинца.

Истовремено, не прихватају се молбе Србије да се макар побољшају услови осуђеницима, српским држављанима који су болесни и они, пребаце, ако не у земљу матицу макар у неку ближу државу. Тако, на пример, бивши председник РС Радован Караџић, који казну служи у Великој Британији месецима чека на преглед код офталмолога, нема новац да купи шта му је потребно у кантини, моли да добије јаче светло у ћелији, а породица и пријатељи не могу да га посећују, јер је далеко. Страшан је и затвор у Естонији, где казне служе бивши председник Републике Српске Крајине Милан Мартић и генерал Војске РС Драгомир Милошевић, као и Милан Лукић. Породице им долазе једном годишње, јер лет из Београда са преседањима траје 24 сата.

Адвокат са искуством из хашке суднице Зоран Живановић каже, за "Новости", да су у УН усвојена Манделина правила која, не улазећи у то шта је ко урадио, да ли је казна мања или већа предвиђају хуманост приликом издржавања.

- Људи који су осуђени не смеју да изгубе наду да ће се једног дана вратити у нормалан живот, а један од главних услова за то је близина породице. Тако предвиђају да осуђеници треба да служе казну што ближе месту где живе њихови најближи. А, хашка пракса далеко одудара од Манделиних правила, а Трибунал је управо орган УН - наводи Живановић и подсећа да његов клијент Вујадин Поповић, бивши официр Војске РС, који служи казну у Немачкој, где су услови бољи него у другим земљама, није видео породицу две године.

Иначе, наш амбасадор при УН Немања Стевановић покушао је у Њујорку да по ко зна који пут наметне тему положаја наших осуђеника и поновио да Србија даје све гаранције да се пребаце у нашу земљу, али то није наишло на одобравање.

У уторак се огласила Српска радикална странка, опомињући да је "дрскост председника и тужиоца Трибунала прешла све границе":

- Мало им је што су Србима изрекли 1.200 година затвора, па би сада да мењају свест народа. Сада им смета што Срби знају и понављају да у Сребреници није био геноцид. Уместо да воде рачуна о условима у којима осуђени Срби издржавају затворске казне и да пристану на захтев да се свим Србима омогући издржавање казни у Србији, они своје апанаже правдају оптужујући Србију због несарадње.

НЕ ПУШТАЈУ НА СЛОБОДУ

ДОЛАСКОМ Кармела Ађијуса на чело Механизма у Хагу укинута је пракса да се затвореници пуштају после две трећине одслужене казне. Тако, на пример, иако су испунили ову временску одредницу у затворима су и даље Небојша Павковић, Драгољуб Кунарац, Радивоје Милетић и Радослав Брђанин.

- Ађијус је прописао услове за пуштање на слободу после две трећине казне, који су ирационални и не одговарају стандардима. Међу њима су, на пример, да мора да призна злочине, али и да се жртве практично сложе са тим да затворених изађе на слободу, што је тешко - објашњава Живановић.

Он додаје да је парадокс случај полицијског генерала Сретена Лукића којег су Пољаци вратили у Хаг, јер је одлежао 15 година, што је по њиховом закону, уз добро владање, услов за пуштање.

У ЕСТОНИЈИ МЕСЕЧНА ПЛАТА ПЕТ ЕВРА

НАЈБОЉИ услови су у скандинавским затворима. Тако је један наш, сада већ бивши затвореник, имао среће да овде борави. Тако су га домаћини право са авиона из Хага одвезли у туристичку туру, показали му знаменитости града, а касније, током казне, смео је да одлази у позоришта и музеје.

Са друге стране, наши у Естонији, због незнања језика могу само да раде просте послове, чисте ходнике и то је плаћено пет евра месечно. Али, не могу ни то сваког месеца, већ тек сваког трећег.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)