НЕЋЕ ХИМНУ, ЈЕР ЈЕ СРПСКА: "Боже правде" не одражава националну структуру државе, траже промену грба

Е. В. Н.

31. 08. 2021. у 19:00

ХИМНА "Боже правде" за Бошњаке није химна државе Србије, него национална химна српског народа.

НЕЋЕ ХИМНУ, ЈЕР ЈЕ СРПСКА: Боже правде не одражава националну структуру државе, траже промену грба

Новости

Овим аргументом Бошњачко национално веће (БНВ) успротивило се одлуци министра просвете Бранка Ружића да нова школска година почне интонирањем државне химне у свим школама у Србији. Његову иницијативу зато оцењују као "непоштовање различитости" и "провокацију несрпских народа".

Из тог националног органа Бошњака Србије наведено је да химну Србије "Бошњаци доживљавају као химну српског народа".

- Текст химне, али и грб Србије, не одражава стварну националну структуру државе и у њима се Србија не може препознати као мултиетничка и мултиконфесионална земља, што у стварности она јесте. Као први потпредседник Владе, министар Ружић би требало да покрене иницијативу да се усвоје нови државни симболи који ће једнако уважавати све народе и мањине у Србији и који ће код све деце резултирати осећајем припадности и љубави према држави - саопштено је из Вијећа.

Фото: Принтскрин

Из БНВ су позвали управе свих образовно-васпитних установа у Санџаку да и ову школску годину почну достојанствено, поштујући различитости, без провокација деце и наставника бошњачке националности.

- Бошњаци Санџака су цивилизован, културан, мирољубив европски народ који је аутохтон на овим просторима. Народ који вековима показује настојање да живи у миру са свим осталим народима и да поштује државу у којој живи, уз очекивања да им држава узврати поштовање, да уважава њих и њихова осећања - закључили су у Бошњачком националном вијећу.

Одлука просветних власти да почетак нове школске године, уз школско звоно, огласе и тактови "Боже правде" изазвала је таласе критика у домаћој јавности, посебно међу појединим припадницима националних мањина, традиционално резервисаним према државним симболима Србије. Олуја коментара још не јењава ни међу припадницима такозване грађанске идеологије, која у свему види великосрпски национализам.

На таласу инструкције министра Ружића оживљени су стари захтеви о наводној потреби промене државних симбола Србије, јер су изабрани спрам историје и традиције искључиво српског народа. У аргументацији се, међутим, избегава признање да већина европских земаља користи државна знамења већинског народа, а да је заштита права националних мањина и њиховог идентитета предмет регулисања посебних закона, који постоје и важе и у нашој земљи.

УГЉАНИНОВА ИДЕОЛОГИЈА

ПРОМЕНА државних симбола Србије, јер "не уважавају Бошњаке Санџака" био је захтев листе која се на изборима за Национално веће Бошњака 2018. године појавила под називом какав носи и по много чему екстремни покрет Аљбина Куртија на Косову и Метохији - "Самоопредељење". Идеолошку базу ове листе чини СДА Санџака Сулејмана Угљанина, који је изборе за ово тело зачинио изјавом да је "Србија фашистичка држава".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (27)

МИШЉЕЊА СУ ОПРЕЧНА: Да ли заиста овај језик користи највише пословних људи?