СРБИЈА НИЈЕ МОГЛА ДА СПРЕЧИ "ОЛУЈУ": Драмски писац Радослав Лале Павловић о страдању нашег народа у Хрватској

ЧЕСТО се поставља питање да ли је Србија имала моћи да спречи "Олују". Није. Била би накнадна памет да говоримо шта је требало да се уради, али у то време нисмо имали ни пара, ни алата, ни савезника за другачије.

Фото М. Анђела

Били смо искидани са свих страна. Можда је требало бити фер према људима у српској Крајини и рећи им на време да ће бити прогнани, и на време их евакуисати. Највећа грешка тадашње српске власти била је то што су глумили да ће решити проблем, а знали су да не могу да га реше.

Операцијом "Олуја" су командовали амерички генерали у пензији, а не Хрвати. Коришћени су подаци америчких сателита, док су за артиљерију били задужени француски генерали. Коришћене су ТНТ гранате. Куће су нестајале током гранатирања, такво је било пуњење. Хрватска војска је чекала да Книн напусти последњи Србин и тек тада је освојила празан град.

И тада, као и у Другом светском рату, вођен је некакав верски рат који не умем да објасним. Нико се никада, као хрватске усташе, није тако бестијално иживљавао над слабијима. Занимљиво је да је резервоар усташтва била западна Херцеговина која је изнедрила незамисливе људске звери. У 32 логора, која су радила четири године, непрестано су на најсвирепији начин убијани људи. Оно што су усташе радиле у склопу НДХ не може се опрати никада, нити заборавити.

Нико никада нигде није вршио толико злочина у историји људског рода. У томе су непоновљиви. А, ту је и хрватска елита да нам помаже да њихове злочине не заборавимо. 

АТЕНТАТ У АРГЕНТИНИ НА МОНСТРУОЗНОГ ПОГЛАВНИКА, БАШ НА ДАН ТЗВ. НДХ ЈОВОВИЋЕВИ ПУЦЊИ НА УСТАШКОГ ВОЂУ ПАВЕЛИЋА

ДРАМСКИ писац Радослав Лале Павловић написао је сценарио за филм "Буенос Ајрес 1957", о атентату на усташког поглавника Анту Павелића који је у Ломас де Паламору, предграђу Буенос Ајреса, 10. априла 1957. извршио Благоје Јововић (на слици). Рођен у селу Косић код Даниловграда, Јововић је после Другог светског рата емигрирао у Аргентину и тамо сазнао где се Павелић налазио и куда се кретао. У среду, 10. априла, нешто после 21 час, Јововић је пуцао у злочинца и погодио га са два метка. Ране од атентата Павелићу никада нису зацелиле, јер је боловао од шећерне болести. Од последица атентата умро је 28. децембра 1959. у Мадриду.

Комисија за споменике и називе улица и тргова Скупштине Града Београда, на седници 24. децембра 2019, усвојила је иницијативу да се по Благоју Јововићу назове једна београдска улица. Скупштина је потом усвојила одлуку да се Загорска улица у Земуну преименује у Улицу Благоја Јововића. Табла са називом улице, као и спомен-табла са Јововићевом биографијом, на српском и енглеском, откривене су 5. августа 2020. 

ОДЛОМАК ПАВЛОВИЋЕВОГ СЦЕНАРИЈА ЗА ИГРАНИ ФИЛМ "БУЕНОС АЈРЕС 1957"

Црква у Буенос Ајресу.

Песма се заврши, диригент испружи десну руку, црквом загрми Sig heil, Sig heil, Sig heil!

Сви полако поседају, устане Самуел љубазно се осврћући око себе..

САМУЕЛ: Ако бисте дозволили, ја сам Мартин Елер из Линца, ишао сам у школу са нашим неумрлим фирером Адолфом Хитлером, и обратио бих се поштованој присутној господи у поводу имендана предобре Кларе Пелцл Хитлер, мајке мог друга. Фирер, оснивач Nazionalsozialistische Deutsche Arbaeitspartei, као и сви нацисти узев, ви сте сви говна која треба све запалити, све да никад више ниједан не никне..

Комешање, устајање

Ове ваше наци курве носе прстење и огрлице скинуте са наших мртвих мајки и сестара и кћери, говна једна.

Тројица мушкараца носе ситног Самуела, он се отима, сви поустајали, носе га крај клупе где стоји бесни Клаус и узнемирена Вика, Самуел се цима, гледа Вику..

А ти Вика, кћери Јехудина, буди проклета што си са овим олошем.

Из цркве избацују Самуела уз неколико буботки, он се скотрља низ степенице, придиже се, виче ка цркви.

Христ је остао дужан Последњу вечеру, није платио!

Малапарте ....

Башта кафеа, крај стола стоје Вин, Благоје и витак господин педесетак година стар, дуги сако, лептир машна, стреч панталоне, чизме углачане до високог сјаја.

Седи са нама Курт.

МАЛАПАРТЕ: Хвала ти бескрајно, уживам у сусрету са тобом али чекају ме за још неколико столова.

Шеретски спусти глас.

Сви ми говоре да сам писац, а ја се претварам да јесам.

МАЛАПАРТЕ: Ја сам, знате, имао привилегију да увек будем на кривој страни, не могу да се похвалим да је то био мој изричит избор, али бити на правој страни значи бити део крда, а то је, сложићете се, банално окружење за слободног човека.

Наклони се и оде. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације