"БРАТА СУ МИ УБИЛИ КОД КАРЛОВЦА, ДЕЦИ ДА ПРИЧАМО О СТРАДАЊУ": "Новости" са грађанима на обележавању годишњице злочиначке акције "Олуја"
УОЧИ обележавања 27. годишњице злочиначке акције "Олуја", која се одржава у Новом Саду, репортери "Новости" разговарали су са грађанима који су пристизали из свих српских крајева.
Фото: Д. Миловановић
Преносимо вам њихове одговоре на питање - због чега су вечерас на Тргу слободе.
Фото: Д. Миловановић
Фима Даниловић, избеглица из Сарајева: Нико нас се није сећао пре Вучића
- Много нам свима значи што се неко сетио да овако обележи наша велика страдања. Док није Вучић дошао на чело Србије, нико није марио за ову нашу велику трагедију. Живим сама у Петроварадину, још се нисам скућила, али се надам да ће осванути дан када ћу и ја добити свој кров над главом.
Фото: Д. Миловановић
Мирко Ерцеговац, избеглица из Тење код Осијека: Да никада не заборавимо
- Требало би овај дан да се обележава и да се никад више не заборави. Побили су нам толике људе, нејач...Сећам се тих страшних слика, никада неђу моћи да их одагнам из главе. Живим на Клиси у Новом Саду, овде смо добро примљени, али носталгија вуче за родним крајем. Пореклом сам са Баније, али сам последњих година живео у Тењи па сам избегао у Нови Сад.
Фото: Д. Миловановић
Тривун Обрадовић, житељ Перлеза: Брата су ми убили код Карловца
- Као војник учествовао сам у борбама код Карловца, а мој млађи брат Милован погинуо је тамо у униформи ЈНА . Овако као данас увек морамо да се подсећамо на ове тужне дане, да не заборавимо колика нам се несрећа догодила и да увек будемо свесни у каквом окружењу живимо.
Фото: Д. Миловановић
Милан Мркобрад, избеглица из Војнића са Кордуна: Деци да причамо о страдању
- Био сам на данашњи дан у избегличкој колони. У путу је била рањена мајка моје супруге. Били смо је изгубили у тој колони а после неколико дана нашли смо је збринуту у Бежанијској коси у Београду. Туга за родним крајем не попушта. Живимо у Ченти са комшијама, избеглицама из родног краја. Овакав скуп требало је да организујемо већ наредне 1996. године, али боље и сад него никад. После нас наша деца нека причају о нашем страдању својој деци.
Фото: Д. Миловановић
Стеван Јанус, Србин из Глине: Бол за завичајем не бледи
- ИЗ Глине дошао сам овамо са супругом и сином. На жалост, обоје су после преминули. Лепо смо примљени у Војводини, али за завичајем бол не бледи. Никада после избеглиштва нисам отишао у родни крај. Немам намеру ни да идем. Чујем да ми је тамо све порушено,све и да хоћу, немам где да се вратим.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)