Колумне

ОРУЖЈЕ

Раде Драговић

13. 03. 2021. у 17:44

ЗАШТО баш сада Србија купује наоружање и опрему за своју војску - питање је које се већ неколико година поставља у Америци, ЕУ, а све чешће и у комшијским државама.

Слабо шта секира наше пријатеље и партнере у региону као вести о улагању Србије у оружане снаге. Као да га они пуне, прецизно премеравају војни буџет, па државни, па пореде са висином БДП... Смењује се код њих тобожња брига за безбедност региона, са страхом од могућег сукоба комбинованог са зебњом за "сигурност Републике Косово".

Највећа секирација, ништа ново, влада у Хрватској, коју море бриге великог НАТО пакта од укорењивања, како кажу, малигног утицаја Русије и Кине на Балкану.

Немиран сан комшија, осим што је ирационалан, није ни оригиналан. Имитирају чиновнике Вашингтона и Брисела, који сабирају вредност нашег наоружања купљеног у Русији или Кини и указују да је то за њих "безбедносно неприхватљиво". Објашњења Београда о одбрани, војној неутралности и апсолутном поштовању међународних споразума критичаре очигледно не задовољавају.

Упирање прстом у Србију због модернизације војске - ако ћемо поштено, прве после 30 година - као потенцијалног изазивача сукоба догађа се у јеку једног другачијег рата, за који још нико не зна ни исход, нити цену победе. У пандемији свака држава се бори како најбоље зна и уме. Најаве производње руских и кинеских вакцина, али и доказана умешност Београда у набавци цепива, пропагандни радар наших "партнера" са војске све више се окреће ка здравству и, како кажу, ширењу утицаја Србије у региону уз коришћење пандемије.

Питање је само дана када ће бурлеска бити комплетирана. А знаћемо то када неко из Вашингтона, Брисела или Загреба постави питање: зашто баш сада Србија прави толике вакцине?