Неће моћи: Партибрејкери

ДА ли је могуће да је забрана постала највећа вредност оних који тврде да су за демократију, плурализам, слободу мишљења и говора, а против тоталитаризма?

Фото: Приватна архива

Подсетили бисмо их да је и у тоталитаризму могуће изношење богоугодног мишљења и да се оно другачије забрањује

ЛЕПО је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила да политички неистомишљеници нису непријатељи. Није толико чудно и неочекивано када се о њене речи оглушују они који се ниједног тренутка нису претварали да су некакви заговорници културе равноправности и толеранције, попут лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Он је просто такав какав је - простачина. Проблем је када овакве поруке не стижу до ушију и централног нервног система људи који тврде да су потпуна супротност Шешељу, али делима показују да нису. Узмимо најсвежији пример, борца за људска права Сташу Зајовић, која своје политичке неистомишљенике назива "шљамом", а њихово мишљење "патологијом" на једној луксембуршкој телевизији, која претендује да буде пристојна, објективна и професионална, без икаквог реаговања водитељке, осим уважавања.

ЗАЧУЂУЈУЋЕ је и када се они који се диче својим слободарством залажу за забране и величају такве потезе. Анонимни новинар листа "Данас" у редакцијском коментару под насловом "Стоп за Шешеља" тако доживљава климакс због чињенице да је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић спречио представљање Шешељеве књиге којом се оспорава "геноцид" у Сребреници, и истовремено критикује председника београдске општине Стари град Марка Бастаћа што представљање није забранио. "А да је забранио, не би дошло до гнусног напада Шешељевих сабораца на шесторо активиста и активисткиња за људска права, међу којима је била и оснивачица Фонда за хуманитарно право, Наташа Кандић", наводи анонимни новинар. По истој тој логици, на пример, да су власти летос забраниле одржавање фестивала "Мирдита, добар дан", не би дошло до окупљања "екстремиста" и "хулигана" у знак протеста због те, у најмању руку контроверзне, манифестације. А да су "екстремисти" и "хулигани" покушали да уђу у просторије у којим се фестивал одржава, шта би се десило? Били би промптно избачени и нико жив не би рекао да су они "били нападнути", а посебно не "гнусно". Ко је "партибрејкер", а ко је жртва "гнусног напада", по њима, не одређује се на основу тога ко шта ради, него ко шта мисли.

И САМА Наташа Кандић је признала да је њен циљ био изазивање инцидента, а не добронамерни покушај да "просвети заблуделе". "У том смислу свако од нас шесторо који смо учествовали сматра да смо успели данас да спречимо да се у медијима говори о томе шта је Шешељ написао у тим књигама. Данас се говори о томе да су нас ваљали по поду у скупштини Старог града да би нас на крају изгурали на улицу. О томе се говори, а не о њиховим истинама о Сребреници", изјавила је она за Ал Џазиру. Дакле, успели су да изазову инцидент и спрече да њима супротстављено мишљење допре до јавности. Демократски, зар не? А поставља се питање и зашто. Зашто би неко ко трага за истином о Сребреници гушио потрагу за том истином, што недвосмислено представља и Шешељева књига? Наташа Кандић ју је прочитала и зна шта је у њој записано? Не, она само зна шта је "истина" и не дозвољава било коме да било чиме оспори ту догму. Очување догме, а не трагање за истином је њен циљ, и то је потпуно супротно било каквој слободи.

НАСЛАЂУЈУЋИ се чињеницом да је Шешељ "срећом у Хагу провео 10 година" и да ће, захваљујући повуци-потегни пресуди, "срећом остати упамћен као ратни злочинац" (шта све човека може да учини срећним!), анонимни новинар осуђује и Александра Шапића што није потегао демократски механизам забране и спречио промоцију на Новом Београду, али то га и не чуди јер Шапић јавно тврди да се у Сребреници догодио злочин, али не и геноцид, срам га било.

У ОЧИМА анонимног новинара (или новинарке), Зеленовић је достигао зенит демократије и слободе забраном. То наводи на питање да ли се у томе оличавају позитивни услови који су га навели да прекрши завет на бојкот и одлучи да изађе на изборе у Шапцу. Да ли се зрак светлости који из Шапца треба да обасја и остатак мрачне Србије састоји из забрана и цензурисања политичких неистомишљеника, пардон, непријатеља? Је л' се до слободе стиже забрањивањем? То ни редакцијског коментатора листа "Данас", нити Зеленовића не чини ништа другачијим од тоталитарних система против којих се наводно боре, јер тоталитаризам је тоталитаризам, па макар он био и под плаштом либерализма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације