НЕЋЕ МОЋИ: Страх од варвара

Филип Родић

11. 01. 2026. у 20:54

ПРОГЛАШАВАТИ себе за "цивилизованог", а другог за "варварина", један је од најстаријих и најпоузданијих механизама за оправдавање насиља и тлачења. Та подела није настала из потребе да се свет објасни већ да се уреди хијерархијски - да једни имају право да владају, кажњавају, убијају или преваспитавају, а други обавезу да то трпе. Где год се појави та дихотомија, убрзо се појави и злочин, као њена логична последица.

НЕЋЕ МОЋИ:  Страх од варвара

Фото З. Јовановић

Још су антички Грци речју "варвари" означавали све оне чији је језик њиховом уху звучао као неразумљиво мрмљање. Та наизглед безазлена културна разлика брзо је постала политичка и морална - варварин није само онај који је другачији него и онај који је мање вредан, природно склон свему најгорем. Рим је ту матрицу подигао на виши ниво - "пакс романа" је био мир за цивилизоване, док је уништавање "непокорних" племена представљано као нужност, чак и доброчинство.

Исто оправдање поновиће се вековима касније у колонијалним освајањима. Европске империје нису пљачкале Африку, Америку и Азију као разбојници, већ као "носиоци цивилизације". Покољи, ропство, ломљење читавих друштава и култура били су представљени као споредна штета једне узвишене мисије: да се дивљацима донесу разум, ред, вера и напредак па и ћебадима зараженим великим богињама. Када је други дефинисан као варварин, његова патња престаје да буде морални проблем - постаје техничко питање.

Двадесети век није одбацио ту логику, само ју је модернизовао. Нацизам је Јевреје, Словене и Роме прогласио опасношћу по цивилизацију. Исто се, другачијим речником, дешавало и у колонијалним ратовима након Другог светског рата, као и у "хуманитарним интервенцијама" с краја века - бомбе су падале у име вредности, а цивилне жртве постајале су статистичка грешка.

Но та матрица не делује само на нивоу империја и држава. Она је подједнако опасна и унутар друштава, на личном и политичком плану. Када политички противник постане "примитивац", "заостали", "непросвећени", када се гласачима приписује морална и интелектуална инфериорност, отвара се простор за укидање дијалога. Уместо расправе долази преваспитавање, уместо аргумената користи се морална анатема коју можете дефинисати на разне начине од "отказивања" и "поништавања" до "лустрирања" и "јахања". Онај ко је проглашен варварином не заслужује да буде убеђен. Њега треба поразити, ућуткати или елиминисати из јавног простора.

У том смислу, проглашавање себе за цивилизованог није израз самопоуздања већ често знак моралне лењости. То је одустајање од напора да се разуме други, његови мотиви, страхови и интереси. "Цивилизовани" више не мора да се преиспитује, јер је већ на правој страни историје. Све што чини, чини у име добра, а свако ко му се супротставља, по дефиницији је мрачњак (по могућности крезуби).

Историја међутим, упорно показује да се највећи злочини ретко чине у име отвореног зла. Они се чине у име цивилизације, напретка и вишег морала. Управо зато је сумња у сопствену цивилизованост један од последњих бедема против варварства. Јер тренутак у којем смо потпуно уверени да смо "бољи", "просвећенији" и "моралнији" од других, обично је тренутак у којем смо најближи томе да учинимо нешто што ће будуће генерације назвати - злочином.

Ту долазимо до Роберта Рајха, професора на Берклију и министра за рад у администрацији Била Клинтона - у ауторском тексту за "Гардијан" пише како је Доналд Трамп "претња по цивилизацију" између осталог због киднаповања Николаса Мадура те претњи Куби, Колумбији и Гренланду (из неког разлога не помиње Иран), јер "морални циљ цивилизованог друштва је да спречи снажнијег да нападне и експлоатише слабијег".
Колико год осуђивао напад на Венецуелу, не могу прећутати ово моралистичко лицемерје. Ваљда је било у реду черечити Муамера Гадафија и славити његову мученичку смрт како је то учинила Хилари Клинтон (коју је Рајх подржавао) еуфорично узвикнувши: "Дошли смо, видели смо и он је умро" (врло је речито парафразирање цивилизованог Цезара), јер је Гадафи "био јачи". Цивилизацијска разлика је ваљда у томе што је Трамп отворено рекао да Венецуелу не напада из неких високих моралних порива, него због нафте коју су "украли Американцима". И због дроге.

На Рајха и његову цивилизованост се позива Дејан Илић пишући за "Пешчаник" јер су нас "Вучић и његова странка (поново) срушили у варварство". "Тако је мало потребно да будемо цивилизовани - да не тлачимо слабије од себе. И ми то мало нисмо били у стању да поштујемо ни у деведесетим, а ни од 2012. наовамо. Кад кажем ми, мислим на све нас, чланове политичке заједнице која се одазива на име Србија", пише Илић претварајући Србе у варваре које је цивилизовани свет требало да врати на место, ваљда, бомбардовањем, санкцијама и осталим полугама "цивилизације". "Ако следимо Рајха, онда Вучић није само претња по (цивилизовану / пристојну) Србију: он је реализована претња, јер Србија данас није цивилизована / пристојна, јер у њој не влада закон него правило јачег, то јест гола сила", додаје Илић. Ваљда се и над њим Вучић свакодневно бестијално иживљава као и над Миланом Ст. Протићем.

И онда долазимо до највећег страха Илића, његовог кореспондента, професора на Сорошевом Централноевропском универзитету Ненада Димитријевића и остатка "цивилизоване Србије" које "није толико страх од непоштених избора, колико их је страх од Вучићеве победе на изборима којима се не би имало много шта приговорити", јер би то могло довести до "тираније већине". Проблем је, ваљда, у томе што би тиме била ућуткана ова њихова "тиранија мањине". Али то је немогуће, теше се њих двојица. Апсолутно, а можда и не, што би рекао доцент на ФПН Марко Вујић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

ШОК НА АУСТРАЛИЈАН ОПЕНУ: Јаник Синер не може да верује шта је доживео у Мелбурну