НЕЋЕ МОЋИ: Европски партнери

Филип Родић

28. 01. 2024. у 07:00

Специјална седница ЕП (можемо то слободно тако назвати) о изборима у Србији заиста је леп показатељ за то ко шта жели Србији

НЕЋЕ МОЋИ: Европски партнери

Фото З. Јовановић

С КИМ си, такав си - лепо каже српска изрека. Полазећи том линијом, у још једном покушају да оцрни власт у Србији, Ђорђе Павићевић који се на телевизији, да би се створио привид некакве неутралности и објективности, представља као професор Факултета политичких наука, а занемарује чињеницу да је у претходном сазиву Народне скупштине био посланик коалиције Морамо, док ће у новом седети у клупи Србије против насиља, покушава да прикаже да Вучића у Европи подржава само некаква "зла" десница, док је за њих сав онај пристојан посланички свет.

Власт у Србији "добија неку врсту млаке подршке својих партнера народњака у европском парламенту или од неких екстремних десничара попут оних из Француске који су, успут, посећивали Народну скупштину у Србији, али онда нека представници наших власти кажу ко су им партнери у Европи, да ли је то Национално окупљање из Француске, или можда и АфД (Алтернатива за Немачку) који је партнер Националном окупљању, или су то можда неке друге партије", рекао је он. Прво, у нормалном стању ствари, партнер власти једне државе може бити само власт друге државе, тако да Александру Вучићу партнер у Француској може бити само Емануел Макрон, а Ани Брнабић у Немачкој само Олаф Шолц.

Да ово илуструјем, поново бих вас подсетио на скандал који је настао у односима Италије и Француске када се потпредседник тадашње италијанске владе Луиђи ди Мајо из Покрета пет звездица у фебруару 2019. састао са представницима покрета Жути прслуци. "Ова нова провокација је неприхватљива у односима суседних држава и партнера у оквиру Европске уније", с правом је тада вриснуо Ке д'Орсеј. Вероватно имајући ово на уму, и Макрон је у јулу исте године одбио да се приликом званичне посете Београду састане са представницима опозиције тада окупљеним у Савезу за Србију, што је Драгана Ђиласа бацило у стање шока и неверице. Професор на Факултету политичких наука је, међутим, вероватно мислио на међународну међупартијску сарадњу и партнерство на страначком нивоу.

У том контексту, уобичајено је да посланици из једне државе посећују посланике у другој држави, па су тако и они "неки екстремни десничари из Француске" посећивали Народну скупштину Србије (мада заиста не могу да се сетим на шта тачно Павићевић мисли). У том контексту су пред изборе и представници његове странке Радомир Лазовић и Биљана Ђорђевић отишли у Бундестаг да се друже са посланицима немачке странке Зелени. Није, међутим, толико ни важно да ли се мисли на подршку Српској напредној странци, као владајућој партији у Србији, на подршку власти или на подршку Србији, јер се, у овом случају, то некако своди на једно те исто - они који су били против главне тезе расправе у Европском парламенту, да је дошло до изборне пљачке, јесу и против сваког другог напада на Србију, пре свега њеног сакаћења одсецањем Косова и Метохије, и обрнуто. И то без обзира на политичку афилијацију.

Ђорђу Павићевићу тако, на пример, смета и за сваку је осуду што у регуларност избора не сумњају представници десничарског француског Националног окупљања, али му не смета што прозападну опозицију у томе подржава представник (ако ћемо том линијом) десничарске Хрватске демократске заједнице Томислав Сокол, који је, успут буди речено, у својој земљи гласао против тога да злогласни усташки поздрав "За дом спремни" постане кривично дело. Политички гледано, Национално окупљање није ништа десније од ХДЗ -а. Нити је то подједнако прогоњени АфД. Није, на пример, тамнопутог француског комичара Дједонеа Мбалу Мбалу прогонио биолошки и политички отац Марин Ле Пен, ЖанМари, него француска либерална власт. Ле Пен, којем се приписује безумни расизам, крстио му је дете. Не ради се, заиста, ту о томе да власт у Србији (односно Србију) подржавају десни екстремисти него се та подела пре прави између оних који се боре за сопствене националне интересе и сопствени суверенитет и оне који се боре за интересе глобалистичке елите, стављајући у други план свој народ. Ова подела није у рангу левица-десница него (глобалистички) систем и антисистем.

У Немачкој (у овом смислу бољи је показатељ од Француске) имате и десницу која подржава територијални интегритет и друге интересе Србије (АфД захтева да Немачка повуче признање независности "Косова"), и левицу која чини исто ("Косово" је НАТО пројекат, признање независности је грешка). Такође, Павићевићи у Србији заборављају колики демократски легитимитет (а ваљда им је стало до демократског легитимитета) у својим земљама имају ове партије. Марин ле Пен и њен покрет су друга политичка снага у земљи, баш као и АфД, који према истраживањима ужива већу подршку од све три владајуће партије, скоро двоструко већу од Зелених. Да ли се то грађанистички презир према неподобним српским бирачима интернационализовао? Шта о српским интересима мисле они који у Европском парламенту сада подржавају опозицију у Србији - врло добро знамо. То можемо да чујемо сваки дан. Од Виоле фон Крамон, па надаље, сви подржавају одвајање Косова и Метохије, гушење Републике Српске, ликвидацију српског фактора у Црној Гори и тако даље. Шта је рекао горепоменути пријатељ Србије против насиља Томислав Сокол, који је, по грађанистичком мишљењу, "развалио Вучића и СПЦ"?

"Не само да Београд није спреман на договор око Косова него је великосрпски хегемонизам постао кључан фактор нестабилности у суседним државама. Политика српског света можда је највидљивија у Црној Гори, која се уз помоћ Српске православне цркве жели вратити у српску и руску интересну сферу", рекао је он између осталог говорећи о изборној крађи у Србији. Је л' му смета наводна крађа или постојање Србије и Срба? Соколу је непријатељство према Србима (назовимо то тако) дубоко укорењена ствар и вероватно традиционално. За људе попут, на пример, Виоле фон Крамон се можемо запитати откуд такав став. За једног другог политичара, овога пута из Америке, који такође здушно подржава прозападне снаге у Србији и, у исто време, независност Косова, Боба Менендеза смо управо сазнали да су га мотивисале златне полуге добијене од албанске мафије. Заиста, с ким си, такав си. „

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (27)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!