ДРУГА СТРАНА: СРПСКА СЛОГА

ИСУВИШЕ је добро познато колико нам је несрећа донела српска неслога. Поготово у братоубилачком рату у Другом светском рату, па и у трагичним догађајима касније. Прича о тој неслози одржава се. Рекао бих данас прилично неосновано. Разлике постоје и увек ће постојати, али су оне данас у размерама 80 или 90 према 20 или 10 одсто, и судећи по свим релевантним истраживањима, лако ћемо закључити, и са колико процената, шта је и ко је у којој рубрици.

Милорад Вучелић

Да Срби буду своји на своме и буду војно неутрални. Да не улазимо у НАТО и да негујемо културу сећања која не дозвољава заборав њиховог почињеног злочина према Србији и српском народу. Као и свих оних других злочина укључујићи и геноцид над нама који носи симболично име - Јасеновац.

Да не пристајемо на признавање "независног Косова" и да се нећемо одрећи ни историјског ни уставног ни међународног права да очувамо своју територију. Да поштујемо Резолуцију 1244 СБ УН и низ других међународно признатих правних аката.

Да нам је прва и велика брига да помажемо свим средствима Србима који живе на КиМ. И да и због тога, а не само због поштовања универзалних принципа, хоћемо да нормализујемо односе са албанским живљем, како на Косову, тако и у другим деловима Србије. И да, сем празних јуначења неких неодговорних групација које себе самоименују као проруске десничаре, нема никаквог претећег агресивног или ксенофобичног расположења нити нечег сличног међу Србима.

Да смо били и остали за формирање Заједнице српских општина, чији велики значај и те како разумемо и поред свих ниподаштавања оних који не знају ништа, или оних који су преко туђих служби плаћени за то ниподаштавање. Ако је то тако безначајно, зашто се онда и у Приштини и у Бриселу толико томе опиру.

Да смо чврсто опредељени да о свим отвореним или наметнутим питањима или понуђеним међународним плановима преговарамо или разговарамо као што је Србија као држава то увек кроз драматичну историју чинила. И увек, док год је могла, чувала стабилност, мир и слободу.

Да смо против увођења санкција било коме, јер на то, после нашег ужасног искуства са санкцијама, немамо ни морално ни било које друго право, а ни разлог.

Да ћемо највише што можемо помагати Републику Српску и све Србе ма где били, не угрожавајући новонастале постјугословенске државне или државнолике творевине око нас. Србија је у време короне најуверљивије могуће показала колико је спремна вакцинисањем и лечењем да помогне свим грађанима у суседству.

Да верујемо нашој Српској православној цркви, да поштујемо њене великодостојнике са њеним патријархом на челу. Да чувамо своје светиње и "не дамо светиње" подржавајући све оне који их не дају и нису дали 2020. године. И да при томе не угрожавамо било кога друге вероисповести. СПЦ јесте народна црква, али то не значи да неки незнавени самозванци могу приграбити право да њеног патријарха и владике осионо подучавају вери и придикују цркви. Поготово ако сами не припадају ни вери ни цркви. И да нам буду важна реч и став Српске цркве о свим битним питањима нашег опстанка.

Да снажно јачамо српску војску. Војску која је одувек, па и данас, на самом врху поштовања српског народа.

Да очекујемо од САНУ да као некада и као кроз своју историју буде једна од централних и најрелевантнијих институција културе и науке српског народа. И да се потпуно не претвори у невладину организацију сорошевске или евроатлантске оријентације.

Да уважавамо мањину оних који су за ЕУ и спремни да признамо да је то једна од легалних политика. Не можемо равноправно и слободно живети под терором слогана "Европа нема алтернативу" јер за највећу могућу већину важи да Србија и њени интереси немају алтернативу.

Такође нећемо, а само због своје пословичне српске толеранције, са ЕУ поистовећивати све оне силне антисрпске резолуције и изјаве које нам свакодневно стижу из Европског парламента. Нити се бриселска администрација може поистовећивати са свим европским сувереним државама од којих многе не признају "независно Косово". И то не само из својих сопствених, него и из принципијелних разлога. И они би умели да употребе "косовски преседан" и у њиховим државама би то неко успешно употребио. Сарађивали смо, ваља подсетити, кроз дугу историју са бројним европским државама и пре формирања ЕУ. А и после ћемо, ако буде тако требало и морало.

Да и даље јачамо "челично пријатељство" са Кином. Да пажљиво и свакодневно пратимо бурна и преломна геополитичка кретања и у складу са њима доносимо кључне државне и националне одлуке.

Да признамо, вољно или невољно, да су се српске власти кроз корона пандемију херојски држале. Да прихватимо и видимо све нове болнице, путеве, фабрике, ма колико зловољни или мрзовољни били према Александру Вучићу и његовим идејама напретка и оствареним делима.

Организационо и идејно и идеолошки потпуно смо неупућени у стварање Народног покрета за Србију. Знамо само да ће од тога како ће се то изводити и ко ће то непосредно изводити зависити много тога, па и успешност тог подухвата. Страначка разноликост и разногласност неће бити довођена у питање, што, такође, можда може бити важно.

Верујемо да поменуте широко подржане вредности могу бити окосница Народног покрета. И да се тако делом престаје са готово мазохистичким уживањем у фрази и стереотипу о српском нејединству.

Нема никога политички позванијег да предложи и започне тај подухват од Александра Вучића. Он се и процентуално уклапа у размере с почетка овог коментара: више од 70 одсто подршке грађана Србије у пројекцијама другог круга, уз гласове Срба са Косова који су били дискриминисани од стране привремених власти из Приштине.

Биће много сумњичавости, нарочито међу интелектуалном елитом или "елитом", те партократијама, која, додуше, не носи готово никакав ризик. За разлику од подршке која обавезује и оног који подржава, а још више онога ко је подржан. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације