Трака

У МЕСЕЦИМА свеопште глобалне поларизације која сумануто срља у зло и наопако, колатерална штета постали су спорт и спортисти.

В.Н.

Нема још рационалног одговора зашто су корнер заставице широм "лига петице" жуто-плаве. Зашто током ТВ преноса шпанске лиге поред скраћених имена клубова стоји жуто-плава застава, као ни одговора на питање зашто се у Бриселу за говорницом једна жена упорно појављује у плавој блузи и жутом сакоу?

У свеопшту хистерију укључило се прексиноћ и седам европских фудбалских савеза са захтевом да капитени њихових репрезентација на предстојећем Мундијалу у Катару носе око руке траку у дугиним бојама, док је Роберт Левандовски поносно од Андрија Шевченка прихватио жуто-плаву траку. Душан Тадић је један од петорице европских капитена који ће носити сасвим обичну плаву траку око своје леве руке и тим потезом је доказао да је сасвим нормалан фудбалер којем је у глави и пре Светског првенства само - фудбал.

Грубо, скоро па неваспитано наметање воље из једног или неколико центара (не)моћи, код освешћених људи, поготово спортиста, води по правилу ка сасвим људској реакцији: револту. Зато је челницима УЕФА или ФИФА, који слепо слушају политичке наредбе, вероватно нејасно како су одлуке Холанђана, Немаца, Енглеза, Пољака... одбили да прихвате као ненормалне и неморалне капитени Србије, Шпаније, Португалије и Хрватске. Они неће око руке да носе траке у дугиним бојама у наметнутој кампањи под називом "Једна љубав". Неће и тачка.

Домаћин следећег Мундијала, држава Катар и њена извршна власт су нешто јаснији и конкретнији, јер већ пола године постоји одлука која гласи: за диловање дроге током Мундијала прети чак и смртна казна, а за промоцију хомосексуализма и затвор у трајању до пет година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације