Колумне

Сафари

СРЂАН МИШЉЕНОВИЋ

03. 09. 2022. у 08:10

ДОКУМЕНТАРНИ филм "Сарајево сафари", у којем словеначки режисер и сценариста Миран Зупанич износи гнусне лажи без иједног доказа - да су Срби током рата богатим странцима омогућавали да са положаја Војске РС пуцају у грађане - наставак је перфидног плана сатанизације српског народа. И нови покушај да се Србима удари етикета агресора који прогања Бошњаке.

Оно што је западна пропаганда радила деведесетих, током отвореног лова на Србе, сад се оживљава у сарајевској кухињи, уз печат "јанеза". Колико су зле намере аутора "Сафарија", показује и то да чак ни хашки мрзитељи Срба нису успели да се сете овако монструозних оптужби када су кренули да српском народу ударају жиг злочинаца, а пре свих њиховим лидерима Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу. Да je случајно неки муслиман у сну споменуо "сафари" у Сарајеву, тога би сигурно било у већ напумпаним оптужницама.

Након четврт века од краја рата појединцима у Сарајеву и Словенији јавио се "сафари" у сну. А чињенице су следеће: пре рата у Сарајеву је живело више од 150.000 Срба. Током рата убијено их је скоро 3.000, а готово 1.700 их је тешко рањено, наведено је у извештају Независне међународне комисије, која се бавила страдањем сарајевских Срба од 1991. до 1995. Комисија, формирана по налогу Владе РС, навела је да је у Сарајеву било 211 логора и места у којима су били заточени Срби, као и да је пријављено око 800 наших сународника који су нестали са подручја Сарајева, а које је било под контролом СДА.

Једини "сафари", на којем су убијани цивили организован је свакодневно током рата на Игману и у Тарчину, где су Срби из логора довожени да копају тунеле, а онда убијани. И многа тела убијених на том "сарајевском сафарију" никада нису пронађена.