ПО ПОТРЕБИ ЗАБОРАВЉАЈУ НА РЕЗОЛУЦИЈУ 1244: Неповредивост граница изгледа важи за све државе, сем Србије

Снежана РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ

19. 05. 2022. у 12:00

РЕЗОЛУЦИЈА 1244, последња граница одбране Косова и Метохије, која јужну српску покрајину недвосмислено третира као део наше земље, донета је пре скоро 23 године.

ПО ПОТРЕБИ ЗАБОРАВЉАЈУ НА РЕЗОЛУЦИЈУ 1244: Неповредивост граница изгледа важи за све државе, сем Србије

Новости

О њој се, за то време, на седницама Савета безбедности Уједињених нација и другим састанцима под сводовима "светске куће", до сада званично говорило више од 130 пута. И како се онда дешава да овај међународно признат документ не може да се макне из архивског регистратора на Ист Риверу?

Зашто је на недавном самиту држава Г7, које су претходно и усвојиле Резолуцију СБ УН 1244 (додуше тада се звала Г8 или Г7 плус са Русијом) овај документ изостављен? Указујући на битност уважавања докумената УН, а у контексту кризе у Украјини и других глобалних проблема, наведено је да морају да се поштују резолуције СБ УН 2629, 2571, 2570 и 2292 у случају Либије, 2254 и 2118 које се односе на Сирију, 2231 која се бави Ираном...

Неповредивост граница, тако испада, важи за све светске државе, осим за нашу. Истовремено, на Београд, који је осудио ударе Москве на територијални интегритет Украјине, врши се притисак да уведе и санкције Русији и тако докаже поштовање међународног права. Истог оног који за нас не важи.

И како онда да се не постави питање: "Где је ту правда?" Без обзира на то што је сила, одакле год да долази, са истока или са запада, одавно надјачала фер правила игре. И што искакање воза само једном из шина, што се догодило у случају КиМ, никада не може да га врати на трасу права. Или, вероватније, многи неће да га усмере на колосек права и истих правила за све.

Да је тако, не би било страдања Срба, Албанаца, Сиријаца, Либијаца, Авганистанаца, Украјинаца... Али, потезе повлачи Г7, а топови за "мале" су у њиховим рукама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КО ИМА НАЈВЕЋУ ПЛАТУ? Просек изнад 70 хиљада динара