ХИСТЕРИЧНО ДИВЉЕЊЕ ТИТУ И ЈОВАНКИ: Зашто националне институције славе трагично наслеђе Брозових?

Игор Мировић

01. 10. 2021. у 09:24

Дух самонегације и самоуништења огромна је препрека опстанку нашег народа у деценијама које долазе

ХИСТЕРИЧНО ДИВЉЕЊЕ ТИТУ И ЈОВАНКИ: Зашто националне институције славе трагично наслеђе Брозових?

Фото Р. Хаџић

СА чуђењем и неверицом посматрам актуелно, готово хистерично, дивљење Јосипу Брозу Титу и његовој супрузи Јованки Броз, које проводе српске националне институције и тишину на јавној сцени која влада тим поводом. Голи интерес, као брана свакој идеолошкој равни и расправи, разбокорио се до те мере да смо, као друштво, престали да коренито и систематично анализирамо узроке наших недаћа, већ живимо само за следећи дан или наредну награду.

Нажалост, и политику је у доброј мери захватио такав коровски и несистематски приступ, и то међу већином њених актера. Част изузецима. Национална Радио-телевизија, један од повода за овај текст, емитује серију о Јованки Броз. Њен супруг, комунистички диктатор, који је 1945. године без избора приграбио власт, чинио је све, плански и осмишљено, и то на основу упутстава Коминтерне и програма Комунистичке партије Југославије, да српски народ духовно, материјално и у смислу вековне територијалне заступљености, уведе у процес тихог нестајања од кога се ни до данас нисмо опоравили. Програм КПЈ усвојен у Дрездену од 6. до 12. новембра 1928. веома је прецизно провођен од стране Јосипа Броза Тита и након његовог доласка на чело партије 1937. Одговорност за провођење тог програма он дели са својим сарадницима укључујући и Јованку Броз. Она, једноставно не заслужује серију осим оне у којој би се осликала права истина и објаснио Програм.

Пишем о Програму који је предвиђао стварање Велике Албаније, македонске и црногорске нације и аутокефалних цркава, отимање капитала и имовине од приватних власника и територијалну организацију СФРЈ на штету српских националних интереса. Провођење поменутог програма захтевало је масовне ликвидације политичких и класних противника и непријатеља, организована убиства емиграната, постојање Голог отока и других логора за неистомишљенике и бројна друга недела о којима још постоје живи сведоци.

Величању култа Брозових - придружили су се и Музеј Југославије и Галерија Матице српске изложбама у недостатку других тема и мотива. А има их када је о стварним хероинама реч - Милунка Савић, Милица Томић, Милева Марић - див-јунакиње којима се дичио читав свет. Ово веома јасно доприноси потпуној слици нашег приступања неистини, самообмани највишег ранга. Желим да нагласим да хероје Народноослободилачке војске Југославије одувек поштујем и исказујем им дивљење у свакој прилици. Али њихова жртва током рата усмерила се, када је српски народ у питању, у масован злочин против цивила након рата, у нападе на цркву и њену имовину, у забране и репресију свих врста - једном речју у диктатуру и тоталитаризам. Јариње и Брњак, то је трагична линија из времена Брозових. Црквени расколи исто тако. Зашто онда да славимо њихово наслеђе? Зашто не оставимо на миру сепаратисте на КиМ и не признамо право Црногорској православној цркви да преузме или, боље рећи, отме силом канонско ткиво расађено по Црној Гори још од 13. века. Зашто приватизујемо друштвена предузећа? Зашто враћамо имовину наследницима? Отварају се и друга, још болнија питања.

Осим лицемерног и незналачког преживљавања на јавној сцени, у националним установама и у друштвеној збиљи уопште такозвани интелектуалци су, лишавајући себе права да истражују истину и чињенице посејали јако семе подаништва и идолопоклонства које тиња и разгорева се у образовању, култури, медијима. Отуда и не чуде мржња, завист и отпор на јавној сцени свему што има предзнак националног препорода. Корени су дубоки, али и најупечатљивије се оцртавају у уздизању оних који су нам највише зла и нанели. Дух самонегације и самоуништења огромна је препрека опстанку нашег народа у деценијама које долазе. Тишина која влада око теме, којом се попут ове, откривају узроци нашег страдања, није нам савезник, нити ће то бити у будућности. Једину наду видим у младим људима којима је данас све доступно и који могу исправно оценити сваку нашу грешку и грешке наших предака. Једино њихово светло може нам указати на пут у будућности.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)