ИНТЕРВЈУ Синиша Мали: Дижемо плате и пензије, динар остаје стабилан

Данијела Милинковић

05. 12. 2020. у 21:14

ИНТЕРВЈУ Синиша Мали: Дижемо плате и пензије, динар остаје стабилан

Синиша Мали / Фото Ж. Кнежевић

УКУПНА помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом ковида 19, укључујући и нови пакет мера који се планира за неколико дана, износиће чак 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра. То је око 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа и мало је земаља на свету које су спровеле овако јаке и снажне мере.

Ово, у интервјуу за "Новости", поручује министар финансија Синиша Мали, поводом одлуке да се 17. и 18. децембра исплати по 5.000 динара за око 1,7 милиона пензионера, као и по једна минимална зарада радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рентакар агенцијама.

* Одакле новац за ове две додатне мере?

- Крајем новембра имали смо бољу наплату ПДВ него што смо очекивали, што су изузетно добре вести. Србија је избегла најцрње сценарије са којима су се суочиле неке земље. Код нас није било масовних отпуштања, затварања фабрика, јер је држава на прави начин и одлучно реаговала у тренуцима када је то било потребно. Било је и простора за то, јер последње четири године, захваљујући реформама које смо спровели, имамо суфицит у буџету, а јавни дуг нам је под потпуном контролом. Држава је највећи терет кризе преузела на себе, а стопа раста наше економије ове године биће највиша у Европи, што су потврдили и ММФ и Европска комисија.

Синиша Мали / Фото Ж. Кнежевић

* Да ли ће и у којој мери криза са пандемијом утицати на реализацију плана "Србија 2025"?

- Потпуно смо посвећени реализацији тог плана, то се види и из активности током ове године, а поготово по предлогу буџета за 2021, у којем смо дефинисали два основна стуба. Први је подизање стандарда грађана, које ће ићи и кроз повећање пензија и плата у јавном сектору. Циљ плана "Србија 2025" и јесте да за пет година просечне плате буду 900 евра, а пензије 430 евра. Други стуб је повећање капиталних инвестиција и достизање пројектованог раста БДП од шест одсто. О томе колико се радило и за време пандемије најбоље говори податак да смо у периоду јануар-новембар реализовали капиталне инвестиције у износу од 146 милијарди динара, што је повећање од 14,7 одсто у односу на исти период прошле године. Дакле, наши пројекти нису стали. Напротив.

ОРОЧЕНИ МАНДАТ НИЈЕ СМЕТЊА

* ДА ли је то што је ова влада орочена на годину и по дана ограничавајући фактор ?

- Не видим то као ограничавајући фактор. Ово је влада континуитета, ниједан пројекат није стао, сви се настављају, чак се и интензивирају. Ово је подстрек свима нама да радимо још боље и јаче.

* Фискални савет упозорава да је буџет за 2021. требало да буде рестриктивнији, са дефицитом од два, а не три одсто БДП, јер лако може да не буде остварен раст од шест одсто?

- То је висока стопа, али је потпуно остварива. Ову најтежу економску годину икада завршићемо са највишом стопом раста, односно са најмањим падом. Биће пад од 0,6 до 1 одсто, али најмањи у Европи. Пројекцију буџета смо правили на реалним основама. Никада у животу нисам направио нереалан буџет, а скројио сам их пет за Град Београд, док сам био градоначелник, а ово ми је трећи буџет као министру. Чак је и економиста Милојко Арсић, који нас стално критикује, рекао да је три одсто дефицита сасвим у реду, а ММФ такође сматра да са тако пројектованим дефицитом подржавамо планирани раст БДП.

* За кога ће бити више новца у буџету за 2021, а на чему ће држава највише штедети?

- У буџету за наредну годину планирали смо никада више издвајања за капиталне јавне инвестиције, 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП. Прошле године је тај износ био 4,9 одсто БДП, ове 5,2. Дакле, не само да не заустављамо пројекте због ковида 19, него за њих издвајамо још више новца, за путеве, железнице, индустријске паркове, мостове, канализационе и водоводне мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода... Државне инвестиције у инфраструктуру онда подстичу и приватне. С друге стране, смањујемо непотребне трошкове годинама уназад, штедимо на путовањима, гориву...

* Да ли је пандемија утицала на прилив директних страних инвестиција?

- У апсолутном износу - не, ниједан инвеститор није одустао од улагања у Србију, неки су само померили планове за неколико месеци. У првих девет месеци ове године имали смо 1,9 милијарди директних страних инвестиција. Више од 60 одсто свега што је ушло на Западни Балкан дошло је у Србију. У последње две од три године "Фајненшел тајмс" нас је рангирао као број један земљу у свету по привлачењу страних инвестиција. А Србија је управо понашањем у овој кризи показала да можемо да водимо рачуна о стабилности и да помогнемо привреди, чиме смо постали још атрактивнији за потенцијалне будуће улагаче.

* Могу ли најављена повећања пензија и плата у јавном сектору да буду "мач са две оштрице", с обзиром на кризу?

- Могу, уколико то радите неодговорно и нерационално, као што је то радила претходна власт 2008, тако што се задуживала, узимала скупе кредите и њима финансирала плате и пензије. Ми не исплаћујемо плате и пензије из задуживања, већ из реалних извора прихода. Пензије ће, по швајцарској формули, од 1. јануара бити повећане за 5,9 одсто, минималне зараде за 6,6 одсто, плате у здравству иду горе за пет одсто, а осталим запосленима у јавном сектору 3,5 одсто, па онда додатних 1,5 од 1. априла. С једне стране подижемо животни стандард, а с друге добијамо на тражњи.

* Када ће грађани заиста на свом џепу осетити бољи стандард, да ли је то уопште могуће у овим околностима?

- Желимо да грађани, што је више могуће, не осете кризу и да што мање оштећени изађу из ове пандемије. Прошлог децембра смо испунили циљ који смо дефинисали на почетку фискалне консолидације - да ће просечна плата у Србији бити 500 евра. Она је сада већ 520-530 евра. Просечне плате и пензије константно расту, а инфлација је 1,5 до 2 одсто. Друго, у Србији није било никаквих несташица, за разлику од многих, много богатијих земаља, где смо гледали снимке празних рафова. Не можете и да не видите нове болнице, клиничке центре, уређене фасаде, ауто-пут "Милош Велики"... И то упркос највећој економској кризи икада.

НЕМА ПАРТИЈСКОГ ЗАПОШЉАВАЊА

* Од наредне године предвиђено је попуштање забране запошљавања у јавном сектору, што је одмах протумачено као отварање простора за нова партијска запошљавања?

- Никада неће бити задовољни, шта год да урадимо. Никад нисмо имали забрану запошљавања у јавном сектору, већ строгу контролу. Од 1. јануара биће успостављен нов систем, на свакој институцији биће одговорност колико ће људи да запосли, али тај број не може да буде већи од 70 одсто оних који су из разних разлога из те исте институције отишли претходне године. За све изнад тога одобрење мора да да Комисија за запошљавање. Дакле, не отвара се простор ни неконтролисаном нити партијском запошљавању.

* Ипак, део опозиције стално износи оптужбе да се пребрзо задужујемо, да нема транспарентности у трошењу новца из државне касе, да је земља пред банкротом...

- На сваку критику одговорим, али на њихову жалост, бројке и реалност су такви да ни на који начин не подржавају то о чему говоре. Где је та катастрофа у Србији? Стопа незапослености и даље је нижа него што је била пре почетка епидемије. Стопа раста наше економије највећа је у Европи. Курс и инфлација су стабилни, нема масовног затварања фабрика и отпуштања... На крају крајева, зашто опозиција не да неки конструктиван предлог шта би то урадили више и боље, него само стоје са стране и критикују. За време њихове власти јавни дуг је имао експоненцијални раст, а дефицит који су нам оставили био је огроман. Ми смо од 2015. смањили јавни дуг на 57-58 одсто БДП, испод нивоа Мастрихта од 60 одсто. И у пројекцији буџета за наредну годину остаје испод ове границе.

Синиша Мали / Фото Ж. Кнежевић

* Критикују вас и због емисије еврообвезница у износу од 1,2 милијарде долара, кажу да је то ново задуживање...

- Неће или не знају да виде да је то учињено како би се рефинансирао дуг који доспева на наплату у септембру 2021, пошто је изузетно повољна ситуација са доларом. Њихов скуп кредит, са каматном стопом од 7,25 одсто, рефинансирали смо стопом од један одсто. У апсолутном износу јавни дуг остаје исти, али ћемо у наредних 10 година платити 40 милијарди динара мање камата. То је одговорно управљање јавним дугом.

* Треба ли грађани да страхују од пада динара? Хоће ли држава још јаче бранити стабилност домаће валуте?

- Па већ га бранимо, и то успешно. Грађани могу да буду потпуно мирни. При томе су нам девизне резерве никада веће, као и резерве злата. Курс динара је данас исти, можда чак и мало јачи у односу на март, када је епидемија кренула. То је резултат одговорне економске политике и координације фискалне и монетарне политике, Владе и НБС. Сада постављамо основе за раст у неком наредном периоду. Земља која прође овакву кризу са много мање последица, наравно да има перспективу да буде још успешнија у будућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)