"ПЕТРОХЕМИЈА" РУСИМА ЗА 150 МИЛИОНА ЕВРА? Производ из будућег погона би вредео много више

Ј. Субин - С. Булатовић

20. 11. 2020. у 10:00

ПЕТРОХЕМИЈА РУСИМА ЗА 150 МИЛИОНА ЕВРА? Производ из будућег погона би вредео много више

Фото Танјуг

НАФТНА индустрија Србије највероватније ће да инвестира у изградњу нове фабрике за производњу полипропилена и преко овог улагања, кроз докапитализацију, постаће већински власник ХИП "Петрохемије", сазнају "Новости".

Вредност ове фабрике износи између 100 и 150 мииона евра.

Како нам је испричао стручњак, који је упознат са проблематиком овог хемијског гиганта, НИС, који је акционар у "Петрохемији", на овај начин би је докапитализовао, чиме би имао већински удео у управљачкој структури. То би била размена између две фирме, по комерцијалном принципу.

- Изградња фабрике полипропилена од великог је интереса за саму "Петрохемију", јер ће тржишно боље да се ревалоризује пропилен, који се добија крековањем у етилену - објашњава наш саговорник.

- Он се досад, уз доста мука, као сировина продавао на иностраном тржишту, а изградњом фабрике, пропилен би се прерађивао у полипропилен, чија је цена тржишно много већа, као и потражња за њим. Тиме би "Петрохемија" остварила још бољи пословни резултат и имала већу заступљеност на иностраном тржишту полимера.

ЛАНЕ, ОПЕТ, У "МИНУСУ"

СРБИЈА се обавезала Међународном монетарном фонду да ће наћи купца панчевачкој фабрици. Прошле године, међутим, премијерка је истакла да "Петрохемија", баш као и МСК више нису терет држави, јер нису губиташи.

Спровођењем унапред припремљеног плана реорганизације, дугови "Петрохемије" су конвертовани. Србија и јавна предузећа власник су 76 одсто, НИС 21, а "Лукоил" три одсто фабрике. Од губиташа "Петрохемија" је постала добитник. На крају 2018. су остварили профит од 37,9 милиона динара. Крај прошле су, међутим, после пет година, опет дочекали у "минусу" - 2,2 милијарде динара.

Рачуница приватизације ХИП "Петрохемије" постоји и у НИС. Према речима нашег стручњака, Рафинерија нафте "Панчево", кроз рад постројења за дубоку прераду, такође ће имати веће количине пропилена за прераду, у будућој фабрици полипропилена. Иначе, "Петрохемија" користи примарни бензин из Рафинерије, који је само један од исцрпака крекинга нафте и то им НИС продаје по основу уговора.

- "Петрохемија" никада у свом саставу до сада није имала ову фабрику - објашњава наш саговорник. - Она постоји само у Оџацима, "Хипол", али је малог капацитета. Од када су Руси дошли у НИС, није баш одувек било јасно да ли их "Петрохемија" занима или не, али је чињеница да је то економски исплатива инвестиција. Уколико се догоди да купе и да саграде ту фабрику, то ће бити одлична инвестиција за све.

МЕЂУ НАЈВЕЋИМ ИЗВОЗНИЦИМА

"ПЕТРОХЕМИЈА" више од половине своје производње извози. Прошле године је од 29,2 милијарде динара прихода, од купаца из иностранства стигло 17,7 милијарди динара. У 2018. години од 332,8 милиона евра прихода, од извоза је остварено 63 одсто. Последњих година су увек међу првих 15, а некад, као 2018. и међу првих 10 извозника. Њихов пласман у иностранство чини један до три одсто укупног извоза Србије.

Ипак, док не падне коначна одлука, радне групе ће наредних дана тражити прихватљив модел, а Србија се поново нада да је нашла решење за "Петрохемију". И овог пута се очекује да би јединог произвођача петрохемијских производа у земљи, полимера и синтетичког каучука, могли да преузму Руси.

Економисти верују да је стратешки партнер нада да ова фабрика послује позитивно.

- Преузимање би било једино решење - сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

- За њу се већ дуго тражи партнер. Чини ми се да држава то покушава последњих 20 година. Али није било заинтересованих. Сама држава за њу нема решење како да она послује профитабилно. Последњих година она послује са добитком или мањим губитком, али није ту реч о новим технологијама. То је последица ниске цене гаса и горива, који су њена основна сировина. И раније се разговарало са Русима, али као и да они не виде начин како то да ураде. Делује логично да то буде преко НИС, јер они од њих набављају већину сировине. Посетио сам ту фабрику пре пет до шест година. И тада су веровали да су Руси решење, али мислим да ни они не знају како да је учине профитабилном. Волео бих да се ова фабрика приватизује, али се бојим да се прича не заврши као претходних пута.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)