Србија имала значајно мањи пад БДП-а него земље Балкана, Источне и Централне Европе

Танјуг

01. 10. 2020. у 14:00

Србија имала значајно мањи пад БДП-а него земље Балкана, Источне и Централне Европе

FOTO: Depositphotos

СРБИЈА је дефинитивно имала значајно мањи пад БДП-а у првој половини године, него остале земље Западног Балкана и Централне и Источне Европе, ексклузивно за Танјуг каже главни економиста ЕБРД-а за регион Петер Табак.

Табак, такође, не искључује могућност да Србија буде међу водећим земљама у Европи по привредном расту у 2020. Он међутим указује да се то не може у овом тренутку са сигурношћу знати због непредвидивих околности везаних за ковид.

- Не искључујемо ту могућност, али ће то зависти од више фактора везаних за епидемију корона вируса, које тренутно не можемо у потпуности да предвидимо - рекао је Табак.

Поводом објављивања септембарског Извештаја ЕБРД-а о регионалним економским изгледима, те податка да је пад српског БДП у првој половини године 0,6 одсто, стручњак ЕБРД каже да је та банка задржала своју ранију прогнозу да ће Србија имати најмањи пад БДП-а у региону од 3,5 одсто ове године.

- Ипак, за следећу годину смо ревидирали прогнозу на три одсто (у односу на ранијих шест одсто) раста БДП-а Србије - навео је Табак додајући да су то урадили због враћања епидемије ковида 19 у многим земљама које су важни извозни партнери Србије.

Напомиње да и даље истражују негативне ефекте епидемије корона вируса у претходним месецима у Србији, који би могли да имају негативне ефекте на економски опоравак. ЕБРД је у извештају по питању прогнозе раста БДП-а за 2021. смањио процене свим економијама у регону због неизвесности и негативних ризика везаних за потенцијално пооштравање мера социјалне дистанце услед разбуктавања вируса Ковид-19 како у домаћим оквирима, тако и у земљма кључним трговинским партнерима. Приметио је да тренутно нема оштрих мера, али да је и даље ограничено кретање људи, што ће свакако утицати на економију.

Табак истиче да је Србија имала мањи пад БДП-а у првој половини године због више фактора и да је највећи утицај на то имао релативно велики програм помоћи владе и то што је на време донет. Реч је о пакету који је вредан око 10 одсто БДП-а земље, истакао је Табак додајући да су на мањи пад БДП-а Србије утицали и позитивни прошлогодишњи ефекти, али и снажне јавне инвестиције и потрошња у првој половини 2020. године. Како наводи, државни пакет помоћи приватном сектору је био свеобухватан и фокусиран на краткорочне мере помоћи првиреди и у оквиру њега је помогнуто компанијама да могу да исплате минималне зараде, обезбеђена гарантна шема за мала и средња предузећа, помоћ упућена одређеним специфичним секторима, затим новчана помоћ грађанима и друго.

- Те важне мере су помогле одмах и ублажиле ефекте кризе - оцењује Табак, иако су, како додаје, неке мере можда могле да буду боље таргетиране и усмерене људима којима је помоћ највише потребна.

- Али, свекупупно, пакет је био велики и обезбедио је значајну помоћ спрској економији -  нагласио је Табак. Србија је, каже, добро стартовала у првој половини године и већ се у неким скторима види опоравак, на пример у малопродаји и индустрију. Табак додаје да је, ипак, туризам још доста погођен упркос великој потрожњи домаћих туриста, тако да се у тој грани привреде ове године не очекује потпуни опоравак.

Стручњак ЕБРД каже Танјугу да добар потенцијал за развој у спрској привреди имају поједини традицинални сектори, као што је пољопривреда, али и неки нови као што је ИТ, где Србја има снажан раст извоза и велики потенцијал за даљи развој. Додаје да је расту ИТ индустрије у Србији допринело добро пословно окружење, што је постигнуто променом одређених закона који су омогућили боље услове за развој стартап предузећа. Према његовим речима, најважније је да се сада спрске власти фокусирају на будућност и да се наставе реформе како би Србја постала још аткративнија за стране и домаће инвеститоре.

Табак каже да ће доћи због пандемије до прерасподеле у производњи и организацији великих добављачких ланаца у Европи, што би Србија и друге земље на Западном Балкану могле да искористе пошто су географски ближе западним земљама.

- Србија је све атрактивнија и њено бизнис окружење је све боље. Важно је сада да се држава фокусира на смањење бирократије, да унапредити систем пореза, као и ефисканост јавне администрације.

Посебно је указао да би требало унапредити управљање државним предузећим за које каже да су важни играчи у спрској економији, који су важан сервис приватном сектору.

Европска банка за обнову и развој продубила је пројекције пада бруто домаћег производа (БДП) за 2020. годину готово свим економијама у региону, осим Србији, пренео је раније Танјуг. ЕБРД је остао при својој прогнози из маја 2020. године да ће Србија имати најмањи пад БДП-а у региону од 3,5 одсто ове године, наводи се у септембарском извештају о регионалним економским изгледима. За следећу годину, Србији се предвиђа раст од 3 одсто. Према предвиђањима ЕБРД-а, Црна Гора и Албанија ће 2020. године забележити највеће рецесије у региону од по девет процената, при чему је пројекција црногорског пада продубљена за један процентни поен, а за Албанију је непромењена у односу на мај. Хрватска економија ће, такође, пасти више за 1,5 одсто него што је раније прогнозирано, и ове године ће забележити минус од 8,5 одсто, док се Словенији предвиђа пад БДП-а од 7,5 процената, за два процентна поена дубљи у односу на мајску пројекцију ЕБРД-а. Босну и Херцеговину, Северну Македонију и косовску привреду очекује у овој години економски пад од пет одсто, предвиђа банка са седиштем у Лондону.

Што се тиче прогноза раста БДП-а за 2021, ЕБРД је срезао процене свим економијама у регону због неизвесности и негативних ризика везаних за потенцијално пооштаравање мера социјалне дистанце услед разбуктавања коронавируса.

Према новом извештају, ЕБРД предвиђа раст БДП-а Србије од 3 одсто идуће године, у односу на мајску пројекцију од шест одсто. Банка је највише сасекла процену раста Албаније и Црне Горе у 2021. години. Албанији сада предвиђа раст од 4,5 одсто догодине, за чак 7,5 процената мањи у односу на мајску прогнозу, а Црну Гору очекује за 5,5 процената мањи раст него што је предвиђано пре. Такође је срезана прогноза раста Хрватске за 2,5 процентних поена и Словеније за 1,5 процентни поен, на 3,5 одсто за обе земље.

Према извештају ЕБРД, пројекција раста косовског БДП-а за 2021. годину је смањена за 3,5 одсто, док се за БиХ и Северну Македонију предвиђа раст од по три одсто, нижи за три односно за 2,5 процентних поена него што се процењивало у мају. Како је наведено, цео регион Западног Блкана забележиће ове године пад од 5,1 посто, након чега ће идуће године успедити привредни опоравак од 3,4 процента.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)