ТЕРЕТЊАЦИ САМО НА АУТО-ПУТУ: Хоће ли камионџије морати да плаћају путарину и на магистралама?

Novosti online

30. 09. 2021. у 21:12

ИНИЦИЈАТИВА да се евентуално у Србији плаћа путарина за тешке теретњаке на магистралним путевима не би била ништа неуобичајено у односу на европску праксу.

ТЕРЕТЊАЦИ САМО НА АУТО-ПУТУ: Хоће ли камионџије морати да плаћају путарину и на магистралама?

Фото: Аваз

Она је показала да постоје најразличитија решења с циљем да теретњаке преусмере на вожњу ауто-путем, што је важно како за безбедност саобраћаја, тако и за очување путне инфраструктуре.

То за Спутњик каже стручњак за безбедност саобраћаја, некадашњи директор Агенције за безбедност саобраћаја, Милан Божовић који истиче да то не треба схватити као меру пуњења буџета, него као меру за уређење саобраћаја.

ДРУМАРИНА ЗА ТЕРЕТЊАКЕ

А да ли ће до тога и код нас доћи више ће се знати пошто буде урађена анализа потребе за увођењем система наплате путарине на путевима нижег реда.

Тендер за израду документације који су расписали „Путеви Србије“ је у току и биће закључен 8. октобра. Циљ студије је да покаже исплативост увођења наплате путарине на магистралним правцима, односно саобраћајницама нижег реда, за комерцијална возила тежине преко 12 тона.

Да ће камионџије избегавати плаћање путарине на ауто-путу „Милош Велики“ било је очекивано јер је то био случај и када је била завршена деоница ауто-пута између Љига и Чачка.

ИЗБЕГАВАЊЕ ПЛАЋАЊА ПУТАРИНЕ

„Путеви Србије” су са идејом о наплати путарине за тешке камионе на магистралним правцима први пут изашли у јавност 2018. године, а потом и половином 2019. године када су и конципирали систем за наплату путарине који је, како су, истакли, био у складу са Европским директивама и коришћењем наплате путарине без заустављања.

Тада је оцењено да би на тај начин био обезбеђен додатни новац за одржавање управо тих путева, које највише и уништавају тешка теретна возила. Самим тим путеви би били квалитетнији за вожњу што би директно утицало на повећање безбедности учесника у саобраћају.

И док су ове године у Немачкој на неколико деоница на различитим ауто-путевима камиони који у исто време имају и дизел и електро мотор, прикључени на експериментално постављену електричну мрежу како би се на ауто-путу кретали на струју, коју могу да користе и за пуњење батерија, у Србији је камионџије тешко натерати да уопште изађу на ауто-пут.

Божовић каже да је неспорно да такав њихов однос доводи до појачаног хабања алтернативних праваца, изискује додатне трошкове у њиховом одржавању, да успорава саобраћај и смањује његову безбедност.

НАЈРАЗЛИЧИТИЈА РЕШЕЊА

На питање каква су по том питању решења у Европи, он каже да се примењују најразличитија могућа решења с циљем да се учесници у саобраћају дестимулишу да иду алтернативним правцима, већ да користе ауто-пут.

-Од тога да се забрањује саобраћај онима који немају дозволе на појединим деоницама путева, до временских ограничења у смислу забране саобраћаја у време када су највећи шпицеви, односно највеће гужве на некој деоници пута, преко наплате појединих такси. Да ли се то негде зове путарина, да ли другачије, али има и тога, истиче овај стручњак за безбедност саобраћаја.

Нема, како каже, унифицираног решења. Она су различита зависно од тога како коме које више одговора.

Остаје да се види шта ће бити резултат анализе која ће уследити по завршетку расписаниог тендера, али оно што је евидентно је да штета сигурно постоји, каже наш саговорник.

КАД ТЕРЕТЊАК ТРЕСЕ КУЋУ

Замислите да живите у Иригу где дневно прође неколико хиљада камиона, тешких шлепера, и да вам сваки пролазак тог камиона тресе кућу у којој спавате. А то се дешава свуда где тешки саобраћај пролази кроз насеље, у Степојевцу, Лазаревцу...сликовито објашњава Божовић.

Он напомиње да у транзиту кроз Србију нису само страни камиони. Транзит је, каже, и када из Чачка идете за Беогард, па одлучите да идете Ибарском магистралом. Ви сте у транзиту кроз Степојевац, Лазаревац, Лајковац, јер сте за њих транзит . А зашто бисте ви ишли кроз Степојевац, Лазаревац, Лајковац, када можете да идете на ауто-путем, пита он.

-Ви можете да предузмете стимулативне мере да мотивишете превознике да иду ауто-путем, а можете и дестимулативне како не би ишли магистралним путевима. Ми смо у овом тенутку опредељени да итекако градимо путну инфраструктуру, онда не можете да користите стимулативне мере, лакше ћете дестимулативне, сматра Божовић.

НЕ ПОМАЖУ СТИМУЛАТИВНЕ МЕРЕ

Он објашњава да превознику који неће да плати путарину не можете да дате стимулативну меру.

-Како год да га стимулишете он то неће користити. Нама нису проблем велики превозници, типа Ласта, Аутопревоз Чачак, Србоекспорт, Ниш експрес, Милшпед... Они поштују принцип саобраћајног инжењерства, знају шта раде и никада неће отићи на алтернативни правац. Нама су проблем превозници који имају два, пет, седам, 10 камиона и они никада неће отићи на ауто-пут, истиче овај стручњак за безбедност саобраћаја.

Зато се, како подсећа, недељом поподне од Липовачке шуме до Београда путује сат времена у колони, првом брзином, уместо 15 минута.

- Зашто Аустрија доноси одлуку да ноћу од петка увече до понедељка ујутру камиони не могу да пређу мост између Аустрије и Италије. Зато што неће камионе у то време на том путу. Значи ту не можете да платите па да прођете. То су мере које су већ деценијама примењиване у државама ЕУ које ми зовемо државама са традицијом безбедности саобраћаја, напомиње Божовић.

rs.sputniknews.com

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)