СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ТУЂМАН И КУЧАН ИЗАБРАЛИ РАТ: Словенија и Хрватска желеле само самосталност

Иван Миладиновић

16. 05. 2021. у 16:00 >> 03:33

ПРЕ три деценије, 14. мај био је уторак. Један од мирнијих дана те године у Југославији која је врила. Пожари рата су били већ потпаљени.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ -  ТУЂМАН  И КУЧАН  ИЗАБРАЛИ РАТ: Словенија и Хрватска желеле само самосталност

Фото Танјуг

Пале су прве жртве на Плитвицама, у Борову Селу и Сплиту. Горело је и у свету. Уз дозволу Уједињених нација, коалиционе снаге састављене од 34 државе, водиле су рат против Ирака, који ће најавити глобалну прекомпозицију постојећег светског поретка и доминацију једне силе - Сједињених Америчких Држава. Били су то и последњи дани Хладног рата - СССР се распадао на 15 независних држава.

И сам почетак те 1991. грађанима Југославије наговештавао је неизвесну годину. Домаћа валута је девалвирала, немачка марка није више вредела седам већ девет динара. Поскупео је и бензин. Другог дана православног Божића загребачко предузеће "Астра" увезло је 36.000 "калашњикова" из Мађарске. Две недеље касније, ТВ Београд емитује филм у коме су изнети сви докази о илегалном увозу оружја у Хрватску, планирању напада на официре ЈНА и вођењу немилосрдног рата.

 Алија Изетбеговић и Киро Глигоров

Фото Архива

Мађарска 7. фебруара признаје да је испоручила "калашњикове" Хрватској. Истог дана на седници проширеног Председништва СФРЈ у Београду Јанез Дрновшек најављује да Словенија и формално покреће поступак "раздруживања" од Југославије. А Хрватски сабор две недеље касније, 21.фебруара, усваја Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и СФР Југославије и укида све савезне законе на њеној територији.

БУЛАТОВИЋ: ЈНА СЕ ОБРУКАЛА

ПЕТНАЕСТ дана после састанка у Сарајеву, 21. јуна 1991. Џејмс Бејкер, државни секретар САД - "подржао је демократску и јединствену Југославију, до које ће се доћи кроз споразум". Посебно је нагласио да Америка неће признати једностране сецесионистичке одлуке, што се односило на одлуке Словеније и Хрватске о издвајању из Југославије.

"Као посљедица тако недвосмисленог става најмоћније државе на свијету, Савезно извршно вијеће (предсједник Анте Марковић), у којем су били министри из Словеније и Хрватске, 26. јуна је оцијенило да су одлуке о независности Словеније и Хрватске незаконите... ЈНА је, супротно изричитој вољи политичког руководства Црне Горе и Србије, по наређењу Анте Марковића, предсједника СИВ, ушла у војни обрачун са словеначком Територијалном одбраном. У том блицкригу се прописно обрукала, претрпјела тешке губитке у људству и, што је ваљда био посебан циљ, показала сву своју неспособност", написао је Момир Булатовић.

ПРАМАЦ "југословенског брода" почео је дубоко да тоне. Политичка карта заједничке државе је промењена. На парламентарним изборима у Словенији, 8. априла 1990. победила је уједињена опозиција - ДЕМОС, чији су челници још почетком осамдесетих година отворили питање изласка из заједничке државе. Тако су после 50 година у овој републици комунисти сишли са власти. Милан Кучан, захваљујући својим националистичким егзибицијама, на истим изборима изабран је за председника Словеније.

За нешто више од месец дана, исту судбину доживљава и Хрватска где побеђује ХДЗ на челу са Фрањом Туђманом. Уочи избора, Туђман на првој Скупштини ХДЗ, фебруара 1990. године, каже: "Независна Држава Хрватска није била само плод квислиншке и фашистичке творевине, већ такође и израз историјских тежњи хрватскога народа." Тај његов став биће потврђен у новом уставу, који Сабор доноси крајем године, у коме се Република Хрватска дефинише као "национална држава хрватскога народа". Срби, као конститутивни народ у дотадашњем уставу, постају национална мањина.

 Слободан Милошевић и Момир Булатовић

Фото Архива

На Косову се расписује илегални референдум и неуставно се наша јужна покрајина проглашава за републику. Скупштина Србије 5. јула 1990. распушта Скупштину АП Косово, због њених противуставних и незаконитих одлука.

Српски народ у Крајини, на референдуму 19. августа, са више од 90 одсто гласова, изјашњава се за аутономију овог региона у Хрватској. Српско национално вијеће је 1. октобра прогласило Српску аутономну област Крајина.

У Хрватској и Босни и Херцеговини ври. Политичка нестабилност, све учесталији сукоби и свађе руководстава преносе се на свакодневни живот грађана у свим деловима Југославије. Питање - да ли ће бити рата, све се више осећало у ваздуху. У Словенији се мобилише 35.000 припадника Територијалне одбране. У Сарајеву, у џамији на Соук-бунару основана је Патриотска лига, војно крило СДА, а у Загребу Збор народне гарде, претходница Хрватске војске. Међу људима који говоре истим језиком и памте претходне судбине оживеле су слике прошлости. Оживела су генетска сећања на страхоте оба светска рата.

ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ, у проширеном саставу са челним људима република, стално заседа. Стари и новонастали проблеми се не решавају, само се додатно компликују. Као што је то често у политици, причало се једно, а радило нешто друго. Иза прича о демократији и реформама криле су се углавном државотворне тежње, инспирисане разним митовима прошлости. Било је јасно да се не може наћи решење за унутрашње сукобе и нагомилане федерално-конфедералне супротности које је донео Устав из 1974. године.

КОМАДАЊЕ Карикатура легендарног Ранка Гузине

Фото Ранко гузина

Као могућност изласка из ове пат-позиције предлаже се да се одржи серија састанака председника свих шест југословенских република, уз образложење да ће се до споразума лакше доћи у кругу мањег броја људи који су истовремено способни да реализују договорена решења. Први састанак одржан је у Сплиту 28. марта 1991, а последњи део слагалице којом се могао избећи рат, био је у вили "Стојчевац" код Сарајева, 6. јуна 1991. године.

У међувремену, Словенија је незадрживо ишла према самосталности, а у Хрватској је 19. маја одржан референдум о раздруживању од СФРЈ. Због свега овог сарајевски састанак председника република добија изузетан значај. На дневном реду био је заједнички предлог Алије Изетбеговића и Кире Глигорова - "Платформа о будућој југословенској заједници". Био је то механички компромис федералних и конфедералних решења, "да суверене републике формирају државну заједницу која би имала међународно-правни субјективитет, иако би изворни субјективитет припадао републикама".

Предлог је предвиђао и рок за реализацију, од једне до пет година. То је било врло значајно јер се тако одлагала реализација већ донесених одлука о проглашењу независности неких република и, што је у том тренутку било најважније, одлагало је оружане сукобе који су висили у ваздуху.

ДОКУМЕНТ је публикован у јавности и оправдано је добио значај последње шансе за опстанак Југославије. Било је више него јасно да ће онај ко не прихвати овакав компромис сносити одговорност за крвави расплет који је био на прагу.

Момир Булатовић, у књизи "Правила ћутања", на основу стенограмских бележака са овог скупа, пише:

"Очекивало се да документ глатко одбијемо предсједник Милошевић и ја, јер су то већ урадили српски чланови Предсједништва БиХ, гласајући против на сједници на којој је предлог утврђиван... На састанку, послије уводних образложења, први се изјаснио Туђман. Рекао је да овај документ полази од суверености република, чему Хрватска тежи, те је стога за њега прихватљив. Тражио је да се одмах изјасне Милошевић и Булатовић, јер ако су они (видјело се да то очекује) против, онда је боље да се не губи вријеме. Када је Милошевић прихватио Платформу (као добру основу за даљи рад), Туђману није остало ништа друго него да, накнадно, повуче свој претходно дати пристанак. Овдје се уопште није радило о постизању споразума, већ само о лоцирању кривице за његов изостанак. Словенија и Хрватска нису жељеле ништа друго осим пуне самосталности и међународног признања."

Туђманово одбијање да прихвати сарајевску платформу Глигорова и Изетбеговића, коме се потом придружио и Милан Кучан, за европску дипломатију, која под геслом "пружања добрих услуга" преузима штафету решавања југословенске кризе, није подразумевало и њихову кривицу за крах ових разговора. На делу је већ била медијска и дипломатска стратешка прича о "добрим" и "лошим" момцима. За њих и гомилу домаћих душебрижника Србија и српски народ у Хрватској и Босни и Херцеговини постали су највећи кривци за крвави грађански рат.

Трава страда и кад се слонови туку и кад воде љубав - каже једна афричка пословица.

Словенија и Хрватска су нагређене признањем од чланица Европске заједнице, доцније уније, иако је њихов првобитан став био да неће бити призната самосталност ниједне ју-републике све док не буде пронађено целовито политичко и дипломатско решење. А онда су на сцену ступили Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер. Немачка је понудила поприличне уступке око усмеравања пољопривредног буџета Европске заједнице. И епилог је познат. Није Винстон Черчил улудо рекао да је привилегија великих да не морају да се држе датих обећања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)