СПОМЕН-СОБА НЕСТАЛИМ КРАЈИШНИЦИМА: Удружење "Суза" отвара Меморијал Србима за којима се трага од ратова деведесетих

Б. СУБАШИЋ

12. 05. 2021. у 09:13

ЛУТАЈУЋЕ душе крајишких Срба несталих у ратовима деведесетих нашле су спокој у подземној спомен-соби у Нушићевој улици 6, у центру Београда.

СПОМЕН-СОБА НЕСТАЛИМ КРАЈИШНИЦИМА: Удружење Суза отвара Меморијал Србима за којима се трага од ратова деведесетих

Фото З. Јовановић

Први меморијал последњем чину тоталног геноцида над српским народом у Хрватској у 20. веку направило је Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза". Спомен-соба несталим Крајишницима биће освештана и званично отворена данас у 11 часова.

Долазак у њу подсећа на тежину борбе са временом и заборавом. Са улице крцате баштама кафића испуњених младима који не памте крваве деведесете, улази се у просторије "Сузе".

Стрмо степениште води у тихи сумрачни сутерен у спомен- собу, са чијих зидова потресне фотографије збегова после "Олује", донација Зорана Јовановића Мачка, фото-репортера "Новости", враћају као времеплов у време српске трагедије. Из малог звучника, као бескрајна молитва, одјекују хиљаде имена крајишких страдалника без гроба.

Као иконостас ове крипте изгледају низови портрета мушкараца, жена и деце чија је судбина непозната и 26 година после званичног окончања сукоба. Чланови удружења "Суза" су и не знајући, створили меморијал на исти начин како је настао израелски Јад Вашем.

- Тренутно имамо 800 фотографија, а од 1989. је нестало више од 7.000 крајишких Срба - каже Драгана Ђукић, председница удружења.

Фото З. Јовановић

- Иза сваке слике стоји једна породична трагедија, јер све док се остаци несталих не пронађу, њихови ближњи остају заробљени у ратном времену. Многи очеви и мајке из Крајине су преминули узалудно чекајући вести о несталим синовима, а "деца из колоне", сада расејана широм света, нису могла да достојно сахране нестале родитеље. Направили смо спомен-собу да заборав и хрватско негирање злочина не би по други пут убили српске жртве.

Прикупљање сведочанстава о несталим Србима је позлеђивање отворених рана, кажу у удружењу "Суза".

- Отац ми је током "Олује" умро на рукама, а после 14 година сам смогла снагу да о томе говорим. Многи Срби и даље прећуткују трагедије због страха - каже Љиљана Радиновић, секретар удружења "Суза".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)