КО ИМА НАЈБОЉЕ ДРОНОВЕ У РЕГИОНУ: Где је Србија, а где остале државе региона? Какава је снага беспилотних летелица (ВИДЕО)

Новости онлине

01. 05. 2021. у 15:19 >> 15:25

ТОК савременог рата, одавно је промењен када су велике силе у питању.

КО ИМА НАЈБОЉЕ ДРОНОВЕ У РЕГИОНУ: Где је Србија, а где остале државе региона? Какава је снага беспилотних летелица (ВИДЕО)

Фото: Депоситпхотос

У кратком рату у Нагорно-Карабаху видели смо значај беспилотних летелица односно дронова. Дронове су некада имале само највеће армије света, а сада смо видели да их имају и мање државе.

Где је ту Србија, а где регион? Ко има дронове у региону и која им је намена? Јавно доступни подаци и публикација Милитари баланс за 2020. годину, када се пажљиво прочитају откривају много тога.

- Треба разликовати летелице са фиксним крилима и летелице са роторима, квадрикоптере, октакоптере. Летелице са фиксним крилима и мини хеликоптери могу да буду летелице далеког домета, да имају већу аутономију и веће радијусе кретања.

- Код летелице са фиксним крилима, ту су већа носивост, другачији је потпуно приступ том сегменту", каже у разговору за емисију Дозволите Владимир Бабић директор компаније "Дамиба", која се бави и беспилотним летелицама.

- Не тако давно фирма "Дамиба" победила је на тендеру Министарства одбране Црне Горе и продала им 4 дрона ДЈИ Матрице М200В2.

- Не знам тачно за шта ће Министарство одбране Црне Горе то да користи, претпостављам за надзор. углавном, пошто имају у себи термалну и видео камеру - објашњава Владимир Бабић.

Црна Гора има дронове које је набавила од фирме из Србије, а за Босну и Херцеговину не постоје јавно доступни подаци.

ХРВАТСКА

Ситуација је другачија у Хрватској која поседује више беспилотних летелица. Оно што је посебно занимљиво, јесте чињеница да је Хрватска још 1993. године развила своју беспилотну летелицу М99 Бојник која је имала значајну извиђачку улогу за време рата.

Међутим, Хрвати нису наставили развој беспилотних летелица, већ су куповали стране системе. Тако је 2015. године на војној паради приказана летелица Скајларк 1.

Хрватска је посредством Европске агенције за поморску безбедност добила летелице Камкоптер Ц-100 која служи за надгледање обале и поморског саобраћаја.

Хрватска војска има и израелски извиђачки дрон Орбитер 3 аутономије лета до 7 сати и максималног радијуса 150 километара од земаљске станице.

У публикацији Милитари баланс за 2020. годину стоји податак да Хрватска поседује велике борбене дронове израелске производње Хермес 450 који имају опцију да буду наоружани. У одговору на наше питање прес служби Министарства одбране Хрватске да ли поседују Хермес 450 - добили смо одоговор да је то поверљива информација.

МАЂАРСКА И РУМУНИЈА

Наш северни сусед, Мађарска, поседује такође израелске беспилотне летелице Скајларк 1. Користи се за извиђање и у ваздуху може да проведе до 3 часа, са долетом од 40 километара.

Када је реч о Румунији, поред малих извиђачких беспилотних летелица које њихове трупе сигурно поседују, медији преносе да једна израелска компанија у Румунији отвара погон за производњу дронова Хермес 450.

Такође, Румунија је потписала уговор за набавку 9 оваквих дронова.

Хермес 450 може да остане у ваздуху и до 20 сати, има радијус дејства од 300 километара, а лети на висини до 5.500 метара или ван домета лаких система за противваздухопловну одбрану. Може бити наоружан и носити ракете.

БУГАРСКА, СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА И АЛБАНИЈА

За јавност је можда најзанимљивији податак, да Бугарска поседује совјетски беспилотни авион Јастреб-2С из далеких 60-их година прошлог века. Милитари баланс наводи да Бугарска има једну овакву летелицу. Међутим, тамо се не наводи да ли је она у употреби.

Северна Македонија поседује летелице Скајларк 1 баш као Хрватска и Мађарска. Недавно је отркивено да је Северна Македонија имала тајну јединицу дронова Хермес 450. Коришћени су у сукобу у Куманову 2015. године, међутим не постоје информације да ли су македонски хермеси 450 тада користили и ракете или су само коришћени за извиђање.

Албанија набавља шест малих америчких летелица Пума. Реч је о летелици сличној Скајларку 1. Лансира се из руке, лети на висини од 150 метара, максимално остаје у ваздуху до 3 сата, лети 85 км на час и лети 20 километара од управљача.

СРБИЈА НА ПРВОМ МЕСТУ

Војска Србије је међу првима на овим просторима набавила дронове још 2008. године и то су израелске летелице Орбитер 1, које су још у употреби.

Од не тако давно у употреби је и немачки дрон квадрикоптер АР-100 Ц, за који на званичном сајту произвођача пише да у ваздуху може да проведе до 25 минута, да пређе до 3.000 метара и да у себи има три камере.

Фото: МО Србије

У наоружање Војске Србије уведен је и кинески борбени дрон ЦХ-92А, који има велике могућности. Наоружан је са две ракете које могу да униште лако оклопљена возила.

Србија има и два дрона домаће производње, један је Врабац, који је ушао у наоружање, и има сличне карактеристике као и израелски Скајларк 1 или амерички Пума.

Други је Пегаз, који ће у сарадњи са кинеским стручњацима и према најавама званичника ускоро ће постати део арсенала Ратног ваздухопловства Војске Србије.

У последњих 10 година видели смо разне пројекте производње и набавке дронова, како у Србији тако и у региону, потову се о томе бомбастично писало у медијима. Видели смо ко шта има и која је намена.

Закључак је јасан, Србија је када су у питању дронови лидер у региону и најављује се јачање флоте беспилотних летелица.

(СрбијаДанас)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)