МАЛО СТРУЈЕ - МНОГО ШТЕТЕ: Деривационе мини-хидроелектране велика претња за животну средину

В. ЋИРИЋ

16. 04. 2021. у 10:51

ЗА разлику од проточних, деривационе мини-хидроелектране (МХЕ), погубне су по биљни и животињски свет.

МАЛО СТРУЈЕ - МНОГО ШТЕТЕ: Деривационе мини-хидроелектране велика претња за животну средину

Фото: В. Ћирић /После градње МХЕ у кориту готово да нема воде

Граде се у брдско-планинским пределима, код водотока са великим падовима, тако што се најпре река заузда или скрене из свог природног тока да би се подигла бетонска брана у кориту реке. Од бране, вода се "смешта" у цевовод, често дуг и по неколико километара, и одводи се до турбине, док се у кориту реке оставља такозвани биолошки минимум воде па од бране до турбина корито практично остаје суво. У таквом сувом кориту, нема довољно воде ни за биљни ни и за животињски свет, нити за стоку коју гаје мештани у околини. Последице које МХЕ остављају на животну средину су погубне.

Фото: В. Ћирић /После градње МХЕ у кориту готово да нема воде

 

Овако биолози, шумарски инжењери и стручњаци за екосистеме објашњавају штетност МХЕ по природу и тврде да овакви пројекти Србији доносе више штете него користи. Наглашавају и да се већ у тренутку пројектовања прави злочин према природи, јер се чак и нацрти праве тако да се од реке узима 80-95 одсто воде за МХЕ, а оставља јој је се свега 5-20 одсто. Нажалост, у пракси, након што се изгради МХЕ, не поштује се ни ових 5-20 одсто, већ се често сва вода скреће у цеви. Осим тога, сви јавно доступни подаци показују да стотинак већ изграђених МХЕ у Србији производи око два одсто електричне енергије, а чак и када би се саградило свих 856 планираних МХЕ, укупна добит у буџету енергије била би три одсто. То је, кажу стручњаци, мало струје наспрам много штете по животну средину.

Сви ови подаци, као и студија стручњака Шумарског факултета у Београду у којој се наводи да "концепт изградње МХЕ фундаментално угрожава систем заштите животне средине, очување биодиверзитета и стабилност фрагилних екосистема брдско-планинских подручја", подигли су минулих година на ноге житеље старопланинских села. Као примери негативног утицаја на реке и биљни и животињски свет помињу се МХЕ "Паклештица" на реци Височици на Старој планини, 70 км од Ниша, и МХЕ на Јошаничкој и Црновршкој реци које се налазе у заштићеним подручјима. На Старој планини, иако је реч о парку природе, била је предвиђена изградња 58 малих хидроелектрана.

Фото: В. Ћирић /После градње МХЕ у кориту готово да нема воде

 

 - Изградња МХЕ на Старој планини довела би до деструкције хидрографске мреже са непоправљивим последицама по животну средину, без икакве користи за локално становништво. Овакви објекти пореметили би хидролошки режим, токове, деградирали предеони амбијент са минорним енергетским користима. Флора и фауна би трпеле огромне штете, а поједине врсте која сада живе у коритима планинских река и потока би нестале - упозоравали су у више наврата стручњаци Шумарског факултета.

Према њиховим речима, Стара планина је бисер природе, предеоне, геолошке и биолошке разноврсности не само Србије него и Европе, а више од 80 одсто планираних МХЕ требало је да буде на Височици од села Рсовци и Паклештице па низводно. Изградња прве мини-централе на овом подручју осујећена је пре четири године у селу Паклештица, када је организован велики народни збор. Друга локација на мети инвеститора била је на Рећитској реци у Топлом Долу, где су мештани чак организовали и ноћне страже, не дозвољавајући улаз тешке механизације у село. Овде је у неколико наврата било и физичких сукоба са приватном војском инвеститора, баш као и у селу Ракита на другој страни округа, тачније у врлетима Влашких планина, где је инвеститор успео да изгради водозахват, без дозволе положио цевовод дугачак више од два километра и инсталира погон у селу Звонце. Прошле јесени неколико стотина еколога оштетило је поменути цевовод, како би се спречио почетак рада овог објекта и сачувала Ракитска река.

Срећом, Старом планином ће и будуће генерације моћи да се поносе и да уживају у њој, јер на њој неће моћи да се гради ниједна мини-хидроцентрала. Градска скупштина у Пироту је лањске године једногласно усвојила одлуку која на територији града забрањује градњу мини-хидроцентрала.

ИЗГРАЂЕНО 110 МИНИ-ХИДРОЕЛЕКТРАНА

ДО краја јануара 2019. године у Србији је изграђено 110 МХЕ, а према катастру ЕПС из 1987. била је планирана изградња укупно 856. Надлежни су у понедељак најавили да ће новим законом о обновљивим изворима енергије бити забрањена изградња свих хидроелектрана у заштићеним подручјима, како обичних мини ХЕ, тако и деривационих МХЕ и свих других великих ХЕ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Miodrag iz Peći

16.04.2021. 11:48

Taj pokret je anticivilizacijski i mnogo šteti budućnosti Srbije. 880 MHE je uslov da ne plaćamo taksu koja se nameće zbog manjka prouzvodnje struje iz obnovljivih izvora. Taj lobi koji nameće Srbiji prebogatom vodom da pravi termoelektrane sa površinskim kopovima sa kojih se seli stanovništvo i ruše groblja i crkve. MHE se podižu uplaninskim vrletima gde ribe nema i stoka ne pase već zalaze samo dokoni đabalebaroši i pasionirani planinari. A benefiti su veliki. Prvo, korito reke se ne menja. Drugo, koristi se samo višak vode u vreme bujica. Treće, čista voda zbog visokog pada i prolaska kroz turbine obogsćena kiseonikom pogodna je za izradu ribnjaka kalifornijske pastrmke i fabrike vode, mini pivare i fabrike sokova, praktično u centru gde raste šumsko voće...