ГРАНИЦЕ ДЕЛИЛЕ ДРЖАВЕ, НЕ И НАРОД: Историчар Александар Раковић везама Србије и Црне Горе у прошлости

ДОК су Србијом владале династије Обреновића и Карађорђевића, а Црном Гором Петровићи, обе српске државе тежиле су ка свесрпском уједињењу.

Фото архива

Иако су те три српске династије биле ривалске, и спориле се око међусобног престижа, српско јединство се није доводило у питање. Националну свест српског народа обликовале су власти српских држава, Српска православна црква и интелектуалне елите с читавог српског простора. Између њих је постојала међусобна комуникација и интеракција. Срби су несебично помагали једни другима и нису марили за границе које су их делиле. Тежили су уједињењу које је након победе Краљевине Србије у Првом светском рату и остварено 1918. године.

Релације између Србије и Црне Горе пре уједињења и односе њихових народа овако сагледава историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије. Управо је ово један од фокуса његовог вишегодишњег научног рада, који је недавно крунисан књигом "Црногорски сепаратизам". Он не спори да су између две државе у прошлости постојале несугласице, али каже да оне никада нису биле национално обојене.

о Како оцењујете односе Београда и Цетиња до 1918. године? Када су Србија и Црна Гора у прошлости биле најближе?

- Србија и Црна Гора су до уједињења 1918. биле две братске српске државе. Врхунац остварених братских односа је управо чин уједињења Србије и Црне Горе пошто је Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори донела одлуку да Црна Гора ступи у заједничку државу са Србијом и осталим Србима и Југословенима. Име те скупштине одржане у Подгорици 1918. није било никаква иновација будући да је Народна скупштина Књажевине Црне Горе на Цетињу у децембру 1906. већином гласова донела одлуку да се назове Српска народна скупштина Књажевине Црне Горе. Иако је краљ Никола Петровић имао примедбе на начин уједињења 1918. управо је његова свесрпска политика утврдила Црногорце у томе да су најпре Срби и да је српски национални интерес изнад државног интереса Црне Горе.

о У ком историјском тренутку су Србија и Црна Гора биле најудаљеније и шта је утицало на то?

- Србија и Црна Гора су биле најудаљеније у наше време - током власти сегрегационистичког режима Мила Ђукановића (1997-2020). Међутим, посебно је важно подвући да Ђукановићева Црна Гора нема никакве везе са Црном Гором Петровића. Ова Ђукановићева државица била је антидржава Краљевини Црној Гори, а исто тако и антидржава Републици Србији. Ђукановићев режим је настао на трагу "Независне Државе Црне Горе" коју су 1941. прогласили италијански фашисти и црногорски сепаратисти блиски Павелићевом режиму Независне Државе Хрватске. То се прожело с франковачким путоказима који су преко Коминтерне ушли у Комунистичку партију Југославије, а чак и екстремније у време Маспока ушле у део Савеза комуниста Црне Горе. Управо су се та два типа тоталитаризма спојила у Ђукановићевој личности. Његов режим је, после Павелићевог, био најпсихотичнија творевина с којом се суочио српски народ. Срећом, на изборима 30. августа 2020. створен је нов оквир за обнову братских односа Србије и Црне Горе.

Фото архива

о Донедавно смо били сведоци снажног излива, како истичете, црногорског сепаратизма - планског инжењеринга убрзане производње црногорске нације, језика, писма, па и историје на изразито антисрпској основи. Да ли су шумови на везама између Србије и Црне Горе у прошлости на било који начин били национално обојени?

- Нипошто. И када је било проблема између династија Србије и Црне Горе, њихова природа никада није била национална. Понављам, Србија и Црна Гора су историјске државе српског народа. Реч је, у оба случаја, о српској државности. Надам се да ће Црна Гора с променом власти направити чврсту спону с типом државности какву је имала Краљевина Црна Гора. Такозване национално мотивисане несугласице почињу са упливом Маспока у Савез комуниста Црне Горе, а затим на истом трагу и појавом Либералног савеза чију је идеологију 1997. преузела Демократска партија социјалиста. Време власти Ђукановићевог режима треба прогласити домаћом издајом. То су деценије режимске репресије над једином историјском нацијом Црне Горе, с циљем да Срби буду сатрти према сценарију који би био налик хрватском.

о Писци и тумачи неоцрногорске историје, па и сам председник Мило Ђукановић, често користе тезе о великосрпским аспирацијама Београда ка Црној Гори, тихој окупацији и наметању српства црногорској аутентичности. Видите ли историјско утемељење оваквих тумачења прошлости?

- Та тумачења су у вези управо с психотичним карактером Ђукановићевог режима, који је производио "великосрпске аспирације" да би створио "црногорски домовински идентитет". То су Ђукановићеве речи. Оне су се више него икада пројавиле на недавним протестним скуповима црногорских сепаратиста на Цетињу, када су певане песме хрватских усташа.

Препоручујемо

Економија

1 5

СЕВЕР ЖЕЉНО ЧЕКА ФАБРИКЕ ИЗ СРБИЈЕ: Најава о улагањима и запошљавању обрадовала становнике дела Црне Горе

09. 11. 2020. у 11:22

Друштво

6 90

ЈУРИШ ПАРТИЈАЦА НА ДЕДИЊСКЕ ВИЛЕ: Шта се у Србији дешавало октобра 1944. када су стигле пролетерске јединице

01. 11. 2020. у 18:32

Политика

0 1

МАНДАТАР КРИВОКАПИЋ: Надам се интензивнијој сарадњи Србије и Црне Горе

29. 10. 2020. у 01:05

Црна Гора

0 2

АБАЗОВИЋ ПОТВРДИО СУСРЕТ: Имао сам задовољство да разговарам са амбасадором Божовићем

27. 10. 2020. у 22:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације