СОФТВЕРОМ У СТОПУ ПРАТЕ КОВИД 19: Универзитет у Крагујевцу ће пратити развој заразе, тестира се и модел праћења криве заражених, умрлих...

Драгана Матовић

08. 11. 2020. у 13:00

У ТРЕНУЦИМА када трећи талас пандемије вируса корона достиже свој пик, наши научници из разних области настоје да помогну и лекарима и пацијентима.

СОФТВЕРОМ У СТОПУ ПРАТЕ КОВИД 19: Универзитет у Крагујевцу ће пратити развој заразе, тестира се и модел праћења криве заражених, умрлих...

Анђела Благојевић и Тијана Шиштершич

Тако је коришћењем вештачке интелигенције тим Универзитета у Крагујевцу, заједно са Универзитетом и Клиничко-болничким центром у Ријеци, начинио персонализовани модел којим на основу клиничке слике, налаза из крви, рендгенског снимка плућа, може да се предвиди даљи ток болести. Лекарима би требало да буде лакше да процене развој заразе и евентуално укључење оболелог на респиратор.

Исти тим развија још један софтвер који се тиче праћења епидемиолошке ситуације на нивоу града, региона и државе. Овим моделом предвиђаће се број заражених, тешко оболелих, преминулих и опорављених. Реч је о пројекту "Употреба метода вештачке интелигенције и машинског учења на смањење ефеката COVID-19-COVIDAI", који се реализује уз одобрење Централне европске иницијативе.

- На основу јавно доступних података о броју заражених, анализирали смо епидемиолошку ситуацију у Србији, Хрватској, Белгији и још неколико држава у окружењу, док смо за специфични модел анализирали клиничку слику 50 пацијената из Клиничког центра у Крагујевцу и 60 из Ријеке - каже за "Новости" руководилац Центра за биоинжењеринг Ненад Филиповић, ректор крагујевачког универзитета. - Предвиђања како ће се кретати крива заражених, умрлих, асимптоматских, излечених, са више и мање последица, у Белгији и Данској су била добра, док су у Србији и Хрватској преклапања између седамдесет и осамдесет одсто. За Србију и Хрватску још смо у процесу тестирања и оптимизације хиперпараметара модела, резултати су обећавајући и надамо се ускоро још бољим преклапањима.

СУПЕРРАЧУНАРИ

У ТИМУ који ради на изради софтвера су научници и истраживачи из готово свих области природних наука, али им је веома важна помоћ лекара који раде на клиници. Велики број података које уносе у компјутерску симулацију добијају од клиничара.

Методе које се користе унутар саме симулације су веома сложене и не могу се извршавати на обичним рачунарима, лаптопима, већ се за њих користе такозвани суперрачунари, односно рачунари с великим перформансама.

Тим Универзитета у Крагујевцу управо ради модел којим ће бити анализирана епидемиолошка ситуација у Србији у новембру и децембру.

- Незахвално је давати било какве прогнозе. Очекујемо да ће пик бити средином новембра, али не знамо колико ће да траје. Сигурно ће бити још више заражених него што их има сад - каже Филиповић. - Новембар је критичан месец.

Пројекат траје до краја децембра, а свакога дана уносе се нови подаци. Резултати анализе показују да на заравњење криве утичу већа контрола примене мера, социјална дистанца, мањи број контаката.

- Модели ће радити боље што више података буде коришћено за "учење", односно такозвано тренирање - објашњава Тијана Шиштершич, члан тима. - О неким законитостима и детаљнијој анализи по градовима, регијама, али и у држави, још не можемо да говоримо. Тренутни модели не обухватају све сложене феномене које ширење једне епидемије, па и ковида, подразумева. Потребно је унети посебне елементе у програм, као, на пример, увођење мера попут карантина, маски, капацитет кревета у болницама... Развијени модели представљају одличну основу за додавање сложених феномена попут увођења мера и надам се да ћемо у наредном периоду успети да их применимо.

Модели су засновани на алгоритмима вештачке интелигенције, а прати се велики број параметара. Ток болести оболелог од ковида предвиђа се на основу анализе крви (више од 20 параметара), рендгена плућа, демографских података (пол, годиште, тежина, висина, крвна група...), физикалних налаза, генетских података... Ти подаци се смештају у компјутер са одговарајућим алгоритмима, како би се симулирао даљи развој болести.

Анђела Благојевић, Ненад Филиповић и Тијана Шиштершич

 

- Подаци свих пацијената се строго чувају и заштићени су, те ниједан податак о конкретном пацијенту не сме да буде видљив - каже Тијана Шиштершич. - База се још формира, свакога дана добијамо додатне податке. Заједно са сарадницима у Ријеци направићемо једну већу базу, а комбинацијом њиховог и нашег модела креираћемо такозвани хибридни модел који ће имати побољшане перформансе. Не пратимо да ли је вирус слабији или јачи и шта се догађа са плућима пацијената када их "нападне" ковид, то је посао лекара, већ се трудимо да на основу свих параметара који су нам доступни помогнемо лекарима у прогнози развитка болести.

Научници из Крагујевца објавили су рад како се ковид 19 шири у плућима.

- Циљ је да се предвиди индивидуална терапија и да се помогне лекарима у процесу лечења пацијената. Можемо да предвидимо којом брзином ће вирус да се прошири у плућима оболелог и да ли је он ризичан за употребу респиратора. То је веома битно да се зна на почетку како би се користила агресивнија терапија, а не да се стање пацијента погорша и да он мора да иде у болницу - каже Филиповић. - Доста фактора утиче на развој болести, а пре свега то колико је наш имуни систем спреман да се суочи са вирусом. Реакција имуног система је оно што пацијента доводи у опасност.

Примена софтвера у болници ће почети када модели прођу све контроле, а рок за то је крај децембра 2020. Софтвер ће најпре бити уведен у клиничке центре у Крагујевцу и Ријеци, а после тога и у осталим болницама у Србији.

- Намера нам је да се повежемо са свим болницама у Србији, али то је компликован посао - каже Филиповић. - Проблем је што болнице имају своје базе података и потребно је много времена да се они пребаце из болничког система у наш софтвер. Ово што смо направили већ даје резултате, али било би још боље да се ради на нивоу целе државе.

ДУГОГОДИШЊА САРАДЊА СА ХАРВАРДОМ

У ИЗРАДИ софтвера Универзитет у Крагујевцу сарађује са Харвардом, са којим, иначе, има одличне контакте дуги низ година. Заједно покушавају да научним методама пронађу методологију ширења ковида 19 у плућима.

Недавно је кратак преглед овог рада објављен у једном угледном научном часопису. У том тексту је наведено да када вирус допре до крајњих делова плућа - алвеола, имуни систем оболелог се активира и реагује са тим вирусом тако да он почне да се размножава. Затим се покушава симулација физичког кретања вируса кроз плућа. Пацијент и даље дише, његова се плућа пуне и клиничка слика показује да у неком тренутку почину да изгледају лоше.

- Наша идеја је да предвидимо када то почиње и колико ће да траје - каже Филиповић. - На тај начин, лекари ће имати алат који ће моћи да предвиди када ће код одређеног пацијента доћи до критичног стања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)