ИНТЕРВЈУ Ђорђе Драгићевић, дефектолог логопед: Када шлог погоди леву страну мозга говор се теже опоравља

КАДА мождани удар већим делом погоди леву хемисферу мозга опоравак говора је веома дуг и напоран.

Фото М. Анђела

У случају да мање оштети леву страну или захвати само десни део, прогноза опоравка језичких и комуникацијских способности је боља, нарочито када је реч о млађим пацијентима.

У интервјуу, за "Новости", Ђорђе Драгићевић, дипломирани дефектолог-логопед из Института за рехабилитацију, каже да је са опоравком говора после можданог удара потребно започети што раније, чим пацијент буде доброг општег стања, а приступ мора да буде искључиво индивидуалан:

- Од великог значаја је да имамо и снимак скенера или магнетне резонанце мозга, да се види мождано ткиво и друге лобањске структуре мозга. На основу ових налаза утврђујемо природу и локализацију мождане повреде. Након тог увида, дијагностиковање говорно-језичких поремећаја изводи се проценом комуникативних и когнитивних способности применом стандардизованих тестова. Тек када се утврди тип говорно-језичког поремећаја започињу се третман и рехабилитација.

Када је прави тренутак да пацијент почне са рехабилитацијом?

- Процена се започиње оног тренутка када је пацијент стабилног општег стања и када је способан да буде доведен на логопедско тестирање. При томе, неопходно је да прикупимо што више информација о његовом образовању, социо-економском положају и историји болести. Када започне, рехабилитација говора захтева константан рад са пацијентом док је хоспитализован, као и ангажованост породице по одласку кући. Код лакших дефицита језичких функција могућ је бржи и потпуни опоравак.

Фото М. Анђела

Од чега још зависи да ли ће и у којој мери пацијенту да се "врати" говор?

- Веома је битно да се одреди прави, индивидуалан третман и да се са њим започне што раније. Битно је и да се укључи породица, јер они могу морално да утичу на оболелог и стимулишу рад и опоравак. Осим места и величине промене на мозгу, до којих је довео мождани удар, опоравак говора зависи и од општег стања пацијента, његовог неуролошког статуса и животне доби.

Код коликог броја пацијената се говор обнови у потпуности?

- У већини случајева, када се са третманом почне на време и када је присутан лакши облик поремећаја говора, пацијенти се опораве у потпуности. Постоје сметње у говору, које се задрже одређен период, али се брзо повуку, нарочито уколико пацијент настави да вежба после хоспитализације. Код тежих оштећења одређени дефицити говора се задрже и стално су присутни, али пацијент буде разумљив за ширу социјалну популацију и може нормално свакодневно да функционише.

Како се практично спроводи третман опоравка говора?

- Постоје бројне методе. Код тежих оштећења говорно-језичких функција користимо све расположиве канале - аудитивне, визуелне, гестовне, графичке... Од значаја су и вежбе стимулације, чијом применом подстичемо опоравак језичких способности. На пример, пацијенту кажемо конкретну реч или му покажемо неки знак, што га подстиче да да одговор. Користи се и метод мелодијске интонације, као и метод стимулације синтакстичких способности, третман персеверација и друго. Код лакших облика примењују се методе читања и писања, вођење свакодневног личног дневника, асоцијације, опис слике, именовање појмова који припадају одређеној семантичкој категорији...

Да ли је од значаја ако пацијент примењује методе опоравка и код куће?

- Јесте, наравно. Током третмана пацијент се обучава да и у кућним условима може самостално да ради. Ту је, опет понављам, од великог значаја породица, која пре свега треба да га мотивише, да буде уз њега и да га разуме. У случају тежих оштећења говора, саветује се даљи наставак рада са логопедом и после изласка из болнице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације