У СТАРАЧКОМ ДОМУ 51 ЖРТВА КОРОНЕ: Ревизија података о умрлима од ковида почеће у клиникама и општим болницама, забрињавају подаци у Нишу

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ - И. КОВАЧИЋ

03. 10. 2020. у 09:30

ТРАГИЧНИ биланс заразе короном у Геронтолошком центру у Нишу је 51 преминула особа. Било је заражено 135 станара и четворо запослених, а преминуло је више од трећине! Због тога је Више јавно тужилаштво у Нишу подигло оптужницу против директора Геронтолошког центра Милана Стевановића (47) и продужили су му притвор. Терете га за непредузимање мера за спречавање ширење заразе ковидом 19.

У СТАРАЧКОМ ДОМУ 51 ЖРТВА КОРОНЕ: Ревизија података о умрлима од ковида почеће у клиникама и општим болницама, забрињавају подаци у Нишу

Геронтолошки центар у Нишу / Фото Ј. Ћосин

Колики је тачан број умрлих у Србији током епидемије знаће се после ревизије статистике, коју су најавили председник Александар Вучић и министар здравља Златибор Лончар. Последњи подаци Републичког завода за статистику (РЗЗС) показују да је од почетка године до 1. септембра умрло 70.322 људи, односно 2.071 више него прошле. Будући да је, према званичним подацима, од ковида умрло 750 људи, поставља се питање који би узрок смрти могао бити код овог "вишка" од 1.321.

Такође, статистика показује велико повећање броја умрлих током јула и августа. Само у јулу преминуло је 1.700 људи више него прошле године у истом периоду. Али, подаци показују и да је у фебруару и марту, када је била сезона грипа, у 2020. умрло мање људи него лане. У РЗЗС кажу да ће се тачна смртност знати тек 1. јула догодине, када буду објављени коначни подаци за ову годину са узроцима смрти. Актуелне бројке базиране су на ономе што им шаљу матичне службе из књига умрлих, а оне се воде не по датуму смрти, већ по датуму регистрације. То, конкретно, значи да неко може да умре крајем јуна, а пошто је рок за пријаву смрти три дана, да буде уписан у јулу.

Такође, будући да половина грађана Србије умре код куће, а не у болници, могуће је, објашњавају, да мртвозорник није препознао прави узрок смрти. Могуће је и да су људи чешће умирали од хроничних болести јер нису ишли редовно код лекара у страху од ковида. Различити су разлози због којих се појавио "вишак смртности", како га зове епидемиолог др Предраг Кон, који је први и упозорио на непоклапања.

Како "Новости" сазнају, ревизија медицинске документације, како би се проверио број преминулих, највероватније ће почети од клиника и општих болница, у којима су пацијенти збрињавани. Да би се она успешно спровела, потребно је да се организују тимови лекара чији би задатак био да пажљиво "пречешљају" историје болести умрлих пацијената.

Извор: РЗЗС

У Србији су у петак потврђена 73 новооткривена случаја ковида код 6.661 тестираног. У болници је збринута 281 особа, њих 23 је на респираторима, а једна је преминула.

- Кризни штаб никад није саопштио неке друге податке осим оних у званичном систему - изјавио је у петак министар Лончар, приликом обраћања републичког Кризног штаба, истичући да се зато инсистира на ревизији података како би се дошло до истине. - Ревизију, која до сада никада није рађена иако су се дешавале разне епидемије, обећали смо и урадићемо је, али су за њу потребни време и капацитети.

Највише заражених има у Београду, због чега је у петак заседао и Кризни штаб у главном граду, који је апеловао на грађане да се придржавају епидемиолошких мера. Само 1. октобра од 111 новозаражених у Србији, чак 40 одсто било је у Београду.

- Упркос благом порасту броја заражених, ситуација је и даље стабилна, тако да су засад само повећане будност и приправност - рекао је епидемиолог др Предраг Кон, и указао да се мора пратити и благи пораст хоспитализација и јављања у тријажне центре, што показује да се појављују тежи случајеви.

Заменик градоначелника Горан Весић навео је да неће бити затварања главног града, али је најавио појачане контроле примене мера, од викенда.

НЕСЛАГАЊЕ ПОДАТАКА УОБИЧАЈЕНО

ДО неслагања података о корони долази због начина на који су добијани и времена њиховог добијања, изјавио је инфектолог Срђа Јанковић, уз објашњење да не могу да се поклопе подаци који су добијени одмах и они после три месеца, када су отклоњене све нејасноће:

- У свим земљама постоји разлика у подацима потврђених случајева на дневном нивоу и онога што се научним методом може утврдити после неког времена. Било је много случајева сумње да ли је у питању ковид или не.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)