ИСТРАЖИВАЊЕ ИНСТИТУТА ДРУШТВЕНИХ НАУКА: Трећина Срба и даље не прихвата брак са Албанцима

Ј. Ж. С.

30. 09. 2020. у 18:04

ИСТРАЖИВАЊЕ ИНСТИТУТА ДРУШТВЕНИХ НАУКА: Трећина Срба и даље не прихвата брак са Албанцима

Фото Depositphoto

СВЕГА трећина Срба прихватило би данас брак са Албанцем или Албанком, док су супротно ставови још ригиднији и само 26,4 процената припадника албанске националне мањине би склопило брак са припадницима српске националности.

Ово су резултати истраживања Института друштвених наука и Центра за проучавање етницитета„Социјални односи између етничких група у Србији“, које је показало да је етничка дистанца када је реч о браку највећа између припадника српске и албанске националности, док се она смањује када је реч о суживоту Срба и Албанаца.

Горан Башић,директор Института рекао је да би на суживот са Албанцима пристало скоро две трећине испитаника српске националности, док са друге стране Албанци нису одушевљени суживотом: са Бошњацима би према критеријуму претпостављених ставова сународника у истој земљи живело њих 60 одсто, са Србима, Хрватима, Румунима, Словацима и Мађарима око 40 процената, а са Ромима само трећина испитаника.

- Истраживање је показало и да би свега 24 одсто Срба пристало да Албанац буде председник Србије, док би већа подршка за ту идеју стигла од Мађара, Румуна, Рома, Хрвата - навео је Башић.

Када је о дискриминаицји реч српско друштво је њом оптерећено и са тим проблемом се суочавају сви –припадници и српског народа и националних мањина. Најчешћа је у неформалним контактима, у школи или на послу, док се ти проблеми ређе јављају у органима јавне власти где грађани остварују права.

Више од половине испитаних Албанаца (59,6 одсто) и Бошњака (56,4 процената) више од десет пута суочило се са дискриминацијом на националној основи у неформалним контактима. Занимљиво је и да је трећина испитаника српске националности такође доживела дискриминацију на националној основи у свакодневним контактима са суграђанима.

Истраживање је показало да националне мањине, изузев Мађара, нису задовољне остваривањем признатих права и радом националних савета.

То потврђује податак да је већина припадника националних мањина двојезична и да су они, осим Албанаца, јаче везани за Србију него за земље порекла.

Уколико би се на пример играла утакмица која сучељава интересе Србије и матичне државе емотивни ставови испитаника указују на то да би испитаници у свим случајевима подршку дали тиму који је бољи, али и то да би одређени део испитаника словачке и румунске националне мањине предност дао србијанском тиму, а сви остали тиму из земље порекла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)