ДР ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Деца имају "кључ" за ковид 19

Горан Чворовић - Стални дописник из Париза

19. 07. 2020. у 12:01 >> 22:01

ПОЧЕТКОМ епидемије ковида 19 у Србији је предузета веома добра мера - да људи старији од 65 година буду заштићени тако што ће им бити забрањен излазак.

ДР ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Деца имају кључ за ковид 19

Фото:

Највећи број људи који су преминули у Француској, где живим и радим, имао је више од 70 година.

То, у разговору за "Новости", истиче др Јелена Мартиновић, познати париски генетичар и фетални патолог, која данас, по позиву француског професора познатог по томе што је довео до рађања прве бебе из епрувете, води одељење феталне патологије Универзитетске болнице "Антоан Баклер" у Кламару, а члан је и Секције за хуману репродукцију САНУ.

Дуго сте радили у светски чувеној француској дечјој болници "Некер". Да ли је тачно да деца ређе добијају корону?

- То је апсолутно тачно. Деца не само што се мање разболевају, него и ређе имају тешке облике ове болести. Што су млађа, то је мањи ризик да се инфицирају. Зато не треба толико да се бојимо заражавања деце, а и школе би требало нормално да се организују од септембра. Наравно, уз мере дистанцирања. Морамо да се навикавамо, јер ће овакви вируси постати чешћи у будућности.

Колико деце има у болницама?

- У тренутку када је у Француској био највећи удар, у априлу, на респираторима је било више од 7.000 одраслих, а деце свега тридесетак. Два детета су умрла, од тога је једно имало урођене имунолошке проблеме. Другом детету, девојчици од 16 година, која је преминула у "Некеру", није био дијагностикован било какав коморбидитет, и њен случај заиста остаје нејасан. Чак ни хронична респираторна обољења, као што је астма, код деце не показују било какву тенденцију ка чешћим заразама и тежим формама ковида.

Како се то научно објашњава?

- Огроман број студија је у току. Постоје различите претпоставке. Једна је да су малишани у сталном контакту с многобројним вирусима, преко друге деце, и да их та врста укрштеног имунитета чува од короне. Зна се да ковид 19 у организам улази преко ћелијског рецептора који се налази у респираторном тракту, па је друга претпоставка да је он код деце мање осетљив, или мање изражен.

Како се корона код њих манифестује?

- Као и одрасли, и деца, њих око тридесет одсто, имају потпуно асимптоматске форме. Као типичан симптом, могу одједном да осете губитак мириса и укуса, да им помало цури нос, да имају температуру неколико дана... Могу да имају и дигестивне тегобе. Постоје, такође, кожне промене око ноктију које личе на промрзлине. Све то може да потраје неколико дана, а смирује се углавном парацетамолом. У случајевима када је температура изразито висока, онда би требало звати лекара. Битно је да дете остане код куће и да се спрече контакти са другом децом у периоду од седам до 14 дана после првих симптома.

Фото: Приватна архива

Деца су, чак и кад оболе од вируса корона, отпорнија?

- Дечји организам се много лакше избори са ковидом, и то, засада, остаје енигма. Као специјалиста феталне медицине, много сам радила на тему ковида у трудноћи, нарочито по питању могућности вертикалне трансмисије, односно преноса са мајке на плод. За разлику од вируса МЕРС, који је изазивао много више тешких компликација код трудница, побачаја и смрти плода, код ковида су изузетно ретки случајеви када су новорођенчад била позитивна. У мојој болници се родило више таквих беба, чак и од мајки које су биле на распираторима. Заражене бебе су имале неуролошке и респираторне проблеме, али су симптоми код њих ишчезли за 24 до 48 сати. Организам беба очигледно има имунитет који је нама и даље непознат.

Колико је ковид 19 повезан са тзв. кавасаки синдромом, и шта је то?

- Реч је о некој врсти шок синдрома који се појављује у изузетно малим процентима, најчешће код деце узраста од три до шест година. Засада је нејасно колика је и каква веза са ковидом. У Француској је до сада, од марта, било регистровано педесетак случајева кавасаки синдрома код деце. Појављивао се некада после прележаног ковида. Из ког разлога, остаје нејасно. Личи на цитокинску олују код одраслих, која се јавља десетак дана по избијању болести и која је однела огроман број живота одраслих у Француској. Али, за разлику од ковида, постоји третман имуноглобулинима. Од овог синдрома је умрло двоје деце у Енглеској, а ниједно у Француској.

ВАКЦИНЕ

A хоће ли ускоро бити и вакцине?

- Много их се тренутно клинички испитује, у Енглеској, Кини, Русији. То је веома добар знак. Уложена су и огромна финансијска средства. Не знам да ли је реално да прва вакцина буде доступна већ у септембру-октобру, као што се прича. До тада на преостаје да се пазимо. Али не и да се плашимо.

Као неко ко проводи много времена у лабораторији, шта мислите о теоријама да је овај вирус настао у епрувети?

- Већина научних кругова данас сматра да је порекло овог вируса природно. И ја у то верујем. Без обзира на дебату, и то што су неки стручњаци на високом нивоу, као професор Монтање, сматрали да постоје генетске модификације на вирусу, то до сада апсолутно није доказано.

Верујете ли у више таласа и сезонски карактер короне?

- Иако је у почетку постојала нада, сезонски карактер по свој прилици не постоји. То нам показује тренутна ситуација на јужној хемисфери, као и на Блиском истоку, где су температуре изузетно високе. Други талас је апсолутно могућ.

Да ли је ово у Србији други талас?

- Мислим да је и даље реч о првом таласу. Још нисмо дошли до другог.

Много се полемише око лекова као што су хлорокин, "ремдесивир" и други. Шта мислите о таквим третманима?

- У ситуацији када је владала потпуна непознаница, многи су у њима видели наду. Нарочито се много наде полагало у "хидроксихлорокин", који је јефтин лек. Међутим, нема никаквог разлога да се верује да он доводи до побољшања. Код тежих пацијената је био без икаквог нарочитог дејства, као и "ремдесивир". Нова студија говори о евентуалном смањењу смртности код тешких случајева на респираторима употребом лека "дексаметазон". Остаје да се види колико је то тачно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)