"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Шта се крије иза мутне мисије Британаца, светски ловци на благо долазе у Србију

Б. СУБАШИЋ

04. 10. 2021. у 08:00

ЏУЛИЈАН Редклиф, председник компаније "Арт лос реџистер" (АЛР) која се у западним медијима описује као "детективски сервис за уметнине" прошлог петка је у једном београдском хотелу најавио њено будуће присуство у Србији.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Шта се крије иза мутне мисије Британаца, светски ловци на благо долазе у Србију

мрежа Компанија "Арт лос реџистер" (АЛР) присутна на свим континентима, Фото Архива

На конференцији за медије је као партнере најавио овдашњу обновљену невладину организацију Асоцијација за заштиту националне културне баштине "Благо - Treasure" и фирму "Сејв арт", која ће се бавити истраживањима, проценом, осигурањем и обезбеђењем српских уметнина.

Као њихов оснивач представљен је Вукашин Минић Волф, српској јавности познат као оперативац британске детективске агенције ФИА (Forensic Investigative Associates) који је од 2000. до 2003. прво за ДОС-ову владу тражио, наводне Милошевићеве тајне рачуне на Кипру, а затим за познату компанију за производњу цигарета истраживао руте шверца цигарета на Балкану.

- АЛР поздравља формирање компаније "Сејв арт" у Србији која ће пружати услуге које ће омогућити боље евидентирање богатог српског уметничког наслеђа - рекао је Редклиф.

- "Благо-Treasure" као добротворна организација поново започиње мисију очувања наслеђа Србије подизањем свести, нарочито у српској дијаспори, о потреби да се обезбеде ресурси за евидентирање стања, историје и значаја културног наслеђа.

Фото Танјуг/МУП Републике Србије

Минић је најавио да ће прва мисија организације "Благо-Treasure" бити потрага за драгоценостима Народне библиотеке Србије која је изгорела 1941. у немачком бомбардовању. Одавно постоје сведочанства да су пре пожара из ње покрадени најдрагоценији српски средњовековни рукописи. Истражитељ није детаљније говорио о пројекту, осим да ће за њега бити потребни време и новац.

Редклиф је најавио спремност за сарадњу са српским институцијама нагласивши да АЛР има највећу светску базу података о украденим и несталим уметнинама. По његовим речима, у њој је 750.000 регистрованих предмета, а компанија годишње међу њима обави више од 500.000 претрага за аукцијске куће, продавце, колекционаре и полицију.

Џулијан Редклиф, Фото Б. Субашић

Редклифов долазак у Београд је изазвао пажњу у стручним круговима јер је његова фирма деоничар највећих светских аукцијских кућа "Сотбис" и "Кристис", а њено присуство указује на послове са уметнинама велике вредности. С друге стране, контроверзама око АЛР због коришћења "неконвенционалних метода" у сакупљању и монополисању података о несталим уметнинама, као и високим провизијама за њихов повратак власницима, опширно су се бавили "Фајненшенел тајмс", "Тајмс", "Гардијан" и "Њујорк тајмс".

Вукашин Минић Волф, Фото Б. Субашић

Те афере нису уздрмале АЛР чији је оснивач и председник Џулијан Редклиф, стручњак за кризни менаџмент и има чин пуковника. Док је радио у британском министарству одбране 1999. одликован је витешким орденом Реда Британског царства, а 2008. је за изузетне заслуге у служби награђен медаљом Краљичиних добровољаца резервиста.

- Све продаје које обављају "Сотебис", "Кристис" и 140 других аукцијских кућа, 12 најбољих сајмова уметности и стотине трговаца, проверавају се из наше базе података - са задовољством каже Редклиф.

- Трговина уметничким делима је побољшала проверу порекла предмета, па је криминалцима постало мање исплативо да покушавају да продају украдене комаде.

Фото Архива

Редклиф наглашава потребу да се сва покретна културна баштина Србије детаљно опише и каталогизује, ради њеног лакшег откривања у случају да буде украдена, а за помоћ у том послу нуди услуге своје фирме, односно овдашње компаније "Сејв арт". У АЛР наглашавају да се све услуге наплаћују, с тим што музеји плаћају упола мање, а полиција добија податке бесплатно. Ипак, само службеници АЛР могу да уђу у базу података јер се, како кажу, тако елиминише могућност злоупотребе.

Србија припада просторима са којих се уметничко и археолошко благо пљачка и односи у САД, западну Европу и Далеки исток где има богатих колекционара. С друге стране, Србија је и простор транзита којим циркулише "уметничка роба" са истока на запад, али и обрнуто.

Источно тржиште са мање контрола сматра се погоднијим за "вруће" комаде. Редклиф је упознао ове крајеве током хладноратовског периода радећи као стручњак осигурања за ризична улагања у социјалистичке земље.

Чињенице опљачкана и уништена античка гробница крај Сврљига, Фото Архива

Зато је после пљачке Музеја у Цириху 2008. када су однете слике вредне око 100 милиона евра први повезао ту крађу са криминалцима из бивше Југославије, који уметнине размењују за дрогу и оружје. У причи о доласку његове компаније, не сме се заборавити ни да је Србија на мети ревизиониста историје, какви су они из Италије, који покушавају да се дочепају слика из Народног музеја легално добијених у виду ратне репарације.

Утолико је интригантнија мисија Џулијана Редклифа који слови за "великог играча" у свету уметнина. На питање "Новости", шта је прави мотив посете, одговорио је дипломатски:

- Постоји више разлога. Први је то што на западу има много предмета украдених из Србије у ратовима и оних који су нелегално ископани и сматрамо да треба покушати да их вратимо.

Други разлог је то што смо у Србији нашли неке слике и друге предмете украдене на западу. Истина је да се дешава да неко поседује предмете који су украдени, али да то није знао када их је скупо плаћао, па не жели да их врати без надокнаде. Зато често морамо да правимо компромисне споразуме, да преговарамо и дођемо до онога што називамо прагматичним решењем.

НЕОБИЧНА ПОНУДА

СРПСКИ стручњаци за заштиту баштине које су "Новости" консултовале, кажу да немају информације о иницијативи енглеске компаније да уђе у посао каталогизовања наше покретне културне баштине.

Понуду сматрају необичном, јер такве базе података националног блага сме да поседује само држава. Они су нам открили да је недавно одбијена понуда једне институције из Лондона која је тражила џи-пи-ес локације српских археолошких локалитета, наводно ради прављења светске базе података.

Запратите Нпортал на Фејсбук страници

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)