СВЕДОЧЕЊА ИЗ КОВИД-ЗОНЕ: Међународни дан медицинских сестара и техничара на сцени Крушевачког позоришта (ФОТО)

С. БАБОВИЋ

12. 05. 2021. у 09:42

ДАЈЕМ лекове, моје дете је две године млађе од њега, плачемо и докторка и ја - сведочи медицински техничар Марин Филиповић, који је провео 146 дана у "црвеној зони".

СВЕДОЧЕЊА ИЗ КОВИД-ЗОНЕ: Међународни дан медицинских сестара и техничара на сцени Крушевачког позоришта (ФОТО)

Фото С. Бабовић

 - Друга нас докторка теши, како је он млад и брзо ћемо да га скинемо са респиратора...

После тог дежурства сам дошао кући и рекао мојима да ме ништа не питају. Гледам своју децу и сузе ми саме теку. Она седе поред мене, а његова мајка ко зна да ли ће га икада видети... После 16 дана - умире!

РЕЖИСЕР

ДИРЕКТОР Крушевачког позоришта и драматург који је режирао једносатно представљање рада медицинара Бранислав Недић каже да све исповести "глумаца" зна наизуст.

- И, сваки пут када пробамо, ја се расплачем. Велика вредност ове академије је то што јунаци сами причају своје приче, које нама ван здравственог система помажу да схватимо шта се заправо дешавало у болницама - истиче Недић.

Ово је само једна од потресних исповести ангажованих медицинара у крушевачкој ковид-болници који ће своју борбу испричати и вечерас, 12. маја, на Међународни дан мединских сестара и техничара. Први пут јавно - пред публиком, на сцени Крушевачког позоришта, од 19 сати - 12 хероја, међу којима су и неки искуснији професионалци Универзитетског клиничког центра у Нишу, који су у ковид-зонама провели и више од 400 дана.

- Син је тражио од мене да му причам како је на послу - сведочи медицинска сестра Славица Гашић.

- Најтеже од свега је што има деце, јер су мала, слаба и немоћна, а њиховим мајкама је још теже... Пита ме за девојчицу Марију из Кулине, кажем му да је боље сваког дана.

Добила је плишаног меду и ћебенце од нас. Има сву љубав и пажњу. То је најлепши део, када можемо да се играмо...

Неке су битке добили, неке изгубили. Анестетичар Катарина Величковић је нишком УКЦ остала без ментора.

- Наш Саша Сеферовић је оболео лане почетком јула, а преминуо после само петнаестак дана. Све се дешавало на Интензивној нези коју је управо он, две седмице раније, оформио и опремио - каже Катарина Величковић.

А да свечана академија поводом празника здравствених радника без којих лекари ништа не би могли буде другачија од уобичајених, побринула се Гордана Драгошев, главна сестра крушевачке ковид-болнице и Клинике за анестезију и интензивну терапију УКЦ у Нишу, јер је - заједно са Крушевачким позориштем - осмислила начин да њене колеге своје приче испричају и на позоришној сцени.

- Епидемија нас је научила много чему, одвојила нас је да не можемо да се грлимо и држимо за руке као некад, али никада, чини ми се, више нисмо били људи - сведочи главна сестра Гордана Драгошев, душа и срце ковид-болнице у Крушевцу.

- Све приче мојих колегиница и колега су болне. Заувек ћу памтити хиљаде пацијента и на стотине здравствених радника, патњу кроз коју смо заједно пролазили...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)