САМО ДА НАШЕМ НЕМАЊИ БУДЕ БОЉЕ: Сиромаштво притисло дом Синише и Вање Максимовић, родитеља болесног младића у Сушици код Грачанице
САМИ смо, боримо се како знамо и умемо. Немамо помоћи ни од куда. Али, није нам жао што живимо у сиромаштву већ што нам је детету, сину Немањи здравље озбиљно нарушено.
Фото Архива
Овим речима после дужег размишљања да ли јавно да износи тешку породичну причу, у недовршеној и оскудно намештеној кући у грачаничком насељу Сушица говори нам Синиша Максимовић (53), глава трочлане породице. Са двадесетдвогодишњим сином и супругом Вањом (44) дане проводи бринући за здравље младића, али и покушајима да употпуни више него минималан кућни буџет. Јер, ова породица живи од свега 11.000 динара које прима Синиша на име минималца који је остварио радећи својевремено у руднику Трепча.
ЗАБРИНУТИ Максимовићи испред недовршене куће, Фото Архива
- Од оскудице која нам је саставни део живота, далеко теже нам пада Немањино нарушено здравствено стање. Озбиљно му је оштећен кичмени пршљен због чега га очекује операција у Београду. Иако смо до сада одлазили неколико пута, хируршки захват на кичми, Немањи су одложили, вероватно због ситуације са вирусом корона, за септембар - наставља причу Синиша у јединој опремљеној соби ове недовршене куће, којој недостаје и купатило, али и друге ствари.
БРИГА О МЛАДИЋУ
ИАКО смо до прошле године држали живину и стоку, због Немањиног здравственог стања односно честих одлазака код лекара, престали смо са тим, иако нам је то значило много - прича Синиша док његова супруга Вања каже да она никада није радила али и да не би могла да се посвети послу због бриге о младићу.
Док појашњава да су се овде на темељима давно започете куће доселили из Кишнице, другог насеља у Грачаници где су живели у заједници са бројном породицом, Синиша са жаљењем понавља да не може сам да постигне више. Он и супруга су сваки динар који је стицао радећи у надницама улагали у изградњу зидова куће, али су их Немањина болест и инфаркт који је преживео "зауставили".
- И мени је лекар саветовао да не радим тешке физичке послове, али сам принуђен да одлазим у наднице како бих зарадио барем за пут до Београда. Јер, моје примање не може чак ни то да покрије - повијене главе и замишљено говори Синиша док супруга Вања тужно посматра сина који је управо доручковао.
Иако с тешком муком признаје, каже да, она и супруг често гладују како би њему приуштили оброке.
- Надамо се да ћемо успети да преживимо и да нам син после операције буде боље - говори Вања док њен супруг страхује хоће ли до септембра успети да заради новац за пут и боравак у Беграду, док му син буде у болници.
Препоручујемо
ИЗЛОЖБА „БИТ“ ДУШАНКЕ МИК ГЛУМАЦ: Радови вршачке уметнице у Галерији Дома војске
25. 02. 2026. у 18:39
СРЦЕМ ПИШЕМ ЋИРИЛИЦУ: Расписан конкурс за учешће на 25. „Данима ћирилице“ у Баваништу
25. 02. 2026. у 18:13
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)